По речима начелнице Службе Дома здравља „Нови Сад” за здравствену заштиту деце др Весне Вулековић, већ дужи низ година бележи се све чешећа појава алергијских реакција, како код деце, тако и код старијих.
– Људи подложни некој алергијској реакцији, према календару цветања одређених алергенских биљака који постоји већ знају када могу очекивати симптоме алергије, те се у складу с тим унапред припреме на могуће проблеме – рекла је др Весна Вулековић. – Број алергијских реакција у врло младом узрасту увећава аерозагађење, али на то утичу и услови модерног живота. Код младих се те реакције манифестују као алергијска кијавица, алергијски коњунктивитис и астма.
По њеним речима, живимо у условима у којима смо „збијени”, немамо довољно простора, тако да су сви алергени концентрисани међу нама, и то утиче на појаву алергија. Код малишана се осетљивост нарочито испољава, јер је дечји организам млађи и имунолошки незрелији, те је алергија код њих интензивнија.
– Мали носни ходници, мали и узан гркљан, склоност да слузница лако отекне, само су неке од анатомских структура које могу довести до озбиљнијих клиничких симптома, попут ларингитиса, упорног кашља, запушеног носића, па самим тим и слабог апетита и сна – рекла је др Весна Вулековић. – Уколико један или пак оба родитеља имају повећане склоности за добијање алергије, сасвим је сигурно да ће јој и дете бити подложније. Клиничка слика је шаролика, односно симптоми се испољавају на различите начине, најчешће на нивоу носа, очију, нешто ређе ларингитиса, односно упале грла, и неретко бронхитиса или неке будуће астме. Свако дете реагује на свој начин те, у зависности од узраста и интензитета симптома, родитељи треба пре или касније да се обрате лекару.
По њеним речима, постоје лекови који могу регулисати појаву симптома алергије и ублажити их, а најбоља заштита је свакако превенција, што значи да дете не треба да буде изложено ономе на шта алергијски реагује, што је веома тешко.
– Пошто су деца углавном напољу, на улици или у природи, ми педијатри саветујемо да се адекватно заштите пре изласка из куће, уколико за тим има потребе – рекла је др Весна Вулековић. – Зависно од узраста, постоје одређени препарати намењени ублажавању симптома алергије, попут спрејева за нос, који својим дејством смањују могућност да алерген у контакту са слузницом носа уђе у крвоток. Такође, постоје сирупи – антихистаминици – који се узимају мало раније, односно пре цветање онога на шта су деца алергична и на тај начин се смањује појава симптома. Након боравка напољу, пожељно је да се одмах с детета скине сва гардероба и да се малишани туширају и оперу косу да би се спрали заостаци полена, који може довести до алергијске реакције.
Један од начина спречавања или умањења појаве алергије, како каже наша саговорница, јесте да се организују радне акције на нивоу града, месне заједнице или да свако у свом окружењу уништи ту инвазивну коровску биљку.
– Данас готово све може изазвати алергијске реакције: од полена траве, корова, различите врсте дрвећа и цвећа, затим гриње и кућна прашина, длака домаћих животиња, па чак и различити додаци који се користе у свакодневној исхрани – рекла је др Вулековић, додајући да, уколико родитељи сумњају да дете има алергију, одмах посете педијатра, који ће одредити да ли постоји потреба да се ураде алерголошки тестови.
И. Миклоши
