Организација је настала уз подршку Савета Европе 2000. године, а на иницијативу младих у Новом Саду након ратног периода, односно распада Југославије и раздвајања омладине из региона. Због тога се и труде да подстичу сарадњу младих с Балкана и других европских земаља, али и да стварају позитивну слику о региону. Кроз њихове програме и активности прошао је велики број оних који желе да учествују у промени окружења младих у граду, али и региону.
– Последње две године се оријентишемо на то да креирамо неке несвакидашње и неформалније приступе у раду с младима па смо тако почели да пишемо пројекте и развијамо програме који се, рецимо, тичу креирања едукативних друштвених игара – прича извршни директор организације Зоран Милошевић, и објашњава да тренутно у Србији и Румунији реализују пројекат „Едугаминг фор диверситy”, у оквиру којег уче младе како да сами креирају друштвене игре.
Како сазнајемо, они се боре против свих видова дискриминације и за прихватање су различитости и емпатију према другом. Тако је и настао њихов пројекат „Жива библиотека”, по којем су већ шест година и препознатљиви у граду. Тренутно га, уз подршку ОПЕНС-а, реализују кроз 12 радионица у различитим градовима бивше Југославије. Осим тога, организују и радионице у средњим школама у граду на тему различитости и личног идентитета.
– Највише се обраћамо средњошколцима, иако је наша циљна група узраст од 15 до 30 година, али дефинисали смо фокус-групу којом желимо да се бавимо да допремо до младих који су неинформисани, неукључени у активности омладинског сектора у граду – каже Милошевић. – У Новом Саду постоји група младих која је неинформисана, али то не значи да су они незаинтересовани, мада постоје и такви. Не само ми него цео омладински сектор у граду, ако желимо да мењамо друштво, треба да освешћујемо младе и да иступимо и радимо с онима који су незаинтересовани и неинформисани о томе шта све могу урадити преко омладинских организација. Мислим да младима генерално недостаје активистички дух, свест о друштвеној одговорности. Постоји круг оних који пролази едукације, волонтира и бави се активизмом, али је он веома узак.
Осим поменутих пројеката, иза њих су и бројни, попут програма који се бавио превенцијом сајбер-насиља на интернету и слободом говора на интернету, односно вршњачке едукације, након које су издали и приручник о безбедности на интернету. Занимљиво је и да су покушали да споје студенте и средњошколце кроз пројекат „Живи информатор”, у оквиру којег су школарци могли од академаца сазнати све о студијама и студијским групама.
Сви који се слажу с вредностима које они потенцирају или им се свиђају активности и пројекти које реализују, добродошли су да им се придруже и постану њихови волонтери. Активних чланова је тренутно 19, а уколико се неко од волонтера истакне у активизму, покаже иницијативу за неки пројекат и доприноси организацији, може постати активан члан и тиме утицати на доношење одлука те организације. Како сматра наш саговорник, веома је важно да млади којима се обраћају учествују у доношењу одлука, пре свега у оним областима које се тичу њих самих.
БИНС је чланица Новосадског омладинског форума, кроз који има прилику да се бави питањима која се тичу младих у граду, мреже „Напор”, „Кровне организације младих Србије”, у оквиру које учествује у стандардизацији и едукацији у омладинском раду, „Мреже младих Југоисточне Европе”, која се бави миром и помирењем младих у региону и „Панонске платформе за људска права”.
Осим тога, једна је од шест организација које су иницирале оснивање Савеза удружења младих „Опенс” и допринели томе да наш град понесе титулу Омладинске престонице Европе за 2019. годину.
В. Бијелић
