Центар за културу, едукацију и медије „Академац” из Сремских Карловаца покренуо је процедуру номинације и, како каже вођа тима за номинацију из тог центра Бранислав Санчанин, реално би било очекивати да, уколико Министарство културе и информисања и Етнолошки музеј у Београду дају „зелено светло” за тај предлог, „Карловачка берба грожђа” буде уписана у регистар нематеријалног културног наслеђа за годину.
– У Сремским Карловцима постоји читав низ материјалних културних добара с различитим степеном заштите, а ниједан елемент нематеријалног наслеђа није заштићен – каже Санчанин. – Номинација има амбицију да нагласи вредност аутентичног и непоновљивог нематеријалног наслеђа оличеног у „Карловачкој берби грожђа” и да створи конкурентну понуду све бројнијим посетиоцима из наше земље и иностранства, којима свакако није довољно да виде само материјалну баштину. Од тренутка када се посетиоци упознају с начином и временом настанка „Карловачке бербе грожђа”, пратећим вредностима и осталим догађајима, створићемо платформу да људи и доживе ту баштину. Приликом интерпретације користиле би се различите технике да би се културној баштини „удахнуо” живот, а централно место би заузела анимљација.
Саначанин истиче да је значај номинације и у томе што ће се на основу УНЕСКО-ове Конвенције о заштити нематеријалног културног наслеђа, научне и стручне литературе и добре праксе у нашој земљи и иностранству, иницирати закључци који би могли допринети допунама законске регулативе код нас да би се, превасходно кроз Закон о културним добрима, у пуном капацитету препознало нематеријално културно наслеђе.
– Неопходно је указати на то да су идентификација, документација, истраживање, заштита, промоција, вредновање, преношење и ревитализација императиви који ће осигурати одрживост нематеријалног културног наслеђа, али и омогућити да годишње један елемент нематеријалног културног наслеђа Србије буде номинован на УНЕСКО-ову репрезентативну листу нематеријалне културне баштине – напомиње Санчанин. – Дугорочно гледано, номинација би требало да у наредним годинама служи и као платформа за осмишљавање заједничке јавне кампање ради сензибилизације најшире јавности о трендовима и проблемима очувања нематеријалног културног наслеђа, као и за подстицање јавности да се активно укључи у предлагање елемената за упис на националну листу нематеријалног културног наслеђа. Стратешки циљ пројекта је номиновање „Карловачке бербе грожђа” и за УНЕСКО-ову листу.
Како каже наш саговорник, планиране истраживачке активности су у току. Осим истраживања, обраде и чувања целокупне документације у папирном и електронском, аудио и видео облику, циљ је вредновање и преношење нематеријалног културног наслеђа наредним генерацијама. Проглашења бербе за наматеријално културно наслеђе, сматра он, требало би да, у првом реду, буде стављено у функцију развоја туризма.
Зорица Милосављевић
