„Прате се и параметри еколошког и хемијског статуса површинских вода, односно воде с јавних купалишта. По последњим месечним подацима, вода Дунава је била безбедна за рекреацију, односно припадала је првој до трећој класи површинске воде, што значи да се могла користити за купање и рекреацију.
По њеним речима, купалиште Штранд је организовано јавно купалиште с тушевима и славинама, стога се становништву увек препоручује обавезно туширање након купања у Дунаву јер су у води нађени микроорганизми који су показатељи фекалног загађења, али су у дозвољеном броју.
– Редовно се контролише и вода за пиће пореклом из новосадског водовода, а резултати показују да је она у високом проценту исправна – казала је др Бијеловић. – Уколико становници примете евентуалну промену боје или појаву талога, саветује се испирање мреже, отварање славине искључиво хладне воде и њено краткотрајно испирање, док се вода не избистри. Све те сензорне промене у суштини не представљају опасност по здравље људи.
Светски дан срца обележава се 29. септембра и тим поводом ће у петак, 27. септембра, од 8 до 9.30 часова у холу Института за јавно здравље Војводине бити организоване бесплатне здравствене контроле за све суграђане. Заинтересовани ће имати прилику да измере крвни притисак и шећер у крви, одреде индекс телесне масе, али и добију савете за превенцију кардиоваскуларних болести.
Што се тиче воде с јавних бунара, како је додала, она из бунара Снежна Марија се не препоручује за употребу јер садржи микроорганизме који представљају опасност по здравље популације. Остали бунари који су контролисани имају повишене вредности физичко-хемијских параметара, што резултира присуством различитог укуса, мириса и боје воде. Оне не представљају опасност по здравље људи, али се грађанима саветује да користе воду за пиће из новосадског водовода.
Током последњег месеца регистровано је око осам одсто мање случајева заразних болести на територији Војводине него у претходном периоду, док их је 36 одсто мање, ако се пореди с истим периодом лане.
– Током лета су случајеви респираторних заразних болести занемарљиви у односу на јесењи и зимски период, док је од цревних заразних болести оболело око 14 одсто више суграђана у односу на исти период прошле године – казала је специјалиста епидемиологије прим. др Светлана Илић. – Најчешћа обољења те групе су били заразни проливи, проузроковани салмонелом и кампилобактером.
По њеним речима, водећи узрок појаве заразних цревних болести је била конзумација термички неодговарајуће обрађених намирница из опште употребе. Претпоставка је да су тровања храном већи проблем него што је регистровано у Покрајини у пређашњем месецу.
– Што се тиче полно преносивих болести, традиционално водећа полна инфекција је генитална хламидијаза с регистрованих осам оболелих у последњем месецу – рекла је др Илић и додала да је од парентералних хепатитиса Б и Ц оболело десет особа.
И. Бакмаз
