-Третиране су све уређене зелене јавне површине у граду, приградским насељима и селима на којима је мониторинг показао присуство крпеља. Подсетићу да су крпељи најактивнији у пролеће и на јесен, те су у овом периоду и третмани чешћи, а систематски приступ сузбијању крпеља одговор је новосадске градске управе и „Циклонизације“ на чињеницу да се из године у годину повећава проценат крпеља који преносе опасну лајмску болест - објашњава Дарио Аћимовић, менаyер за односе са јавношћу „Циклонизације“.
Претходних дана посебна пажња је посвећена градским парковима, а за крај овог другог круга третмана. Третирана су сва излетишта на територији града и приградских насеља која су током првомајско-ускршњих празника посећенија него обично.
- Наше екипе урадиле су третмане у Каменичком парку, на Сајмишту, Рибарском острву, у Шангају, у Сремској Каменици, Каћу, Ковиљу, Будисави, Бегечу, Футогу, Ветернику, Кисачу и Степановићеву - каже Аћимовић.
Систематска акција обухвата паркове, шеталишта, игралишта и све друге уређене зелене јавне површине. Као и ранијих година акценат је на просторима на којима се окупљају деца и просторима одређеним за истрчавање и шетњу кућних љубимаца. Мониторинг и третмани спроводе се редовно од пролећа до касне јесени.
Карактеристика крпеља је да немају равномерно дистрибуирану популацију. У природним срединама женка после оплођења полаже јаја у пукотине, јазбине шумских животиња, испод нагомиланог лишћа, док на простирима где живе људи, женке полажу јаја испод камења, гомила шута, канти, гума, дрва, буради, рупа затрпаних лишћем, јазбина глодара и осталих животиња, рупа које су ископали кућни љубимци или пси луталице, на јавним површинама, а које су затрпане, рецимо, растреситим органским материјалом и слично.
Како појашњавају у “Циклонизацији” препорука је да се избегава шетња кроз високу траву, жбуње, неуређене зелене површине, да се не лежи на земљи и не оставља гардероба на неуређеним зеленим површинама.
-Приликом боравка на оваквим просторима треба носити гардеробу дугачких рукава и дугих ногавица светлијих боја јер се лакше уочавају крпељи. Треба носити затворену обућу и чарапе. Иако нису стопроцентна заштита, није лоше користити репеленте, а после боравка у природи треба преконтролисати кожу, нарочито оне делове тела на којима је кожа нежнија тј. крпељима лакша за убадање. Такође, треба преконтролисати кућне љубимце – појашњавају у “Циклонизацији”.
Грађани који имају дворишта потребно је да их редовно одржавају и косе, и, по потреби, закажу третмане. Уколико се и поред свих мера опрезности примети убод крпеља, треба да се обрате лекару. Уколико је реч о кућном љубимцу, потребно га је одвести код ветеринара.
С. Аничић Илић
