Како је том приликом рекао, претпоставка је да су наслаге каменца на цевима услед смањеног притиска воде, што је био захтев општинских власти ради уштеде, узроковале поменуте проблеме и да ће се пронаћи начин да до тога више не долази. Иако је рекао да ће за два дана квар бити отклоњен, чесма је и даље без воде, а мермерна плоча скинута с јужне стране чесменог ступца да би могао да приђе инсталацијама, прекјуче и јуче пре подне, без икаквог надзора и заштите, стајала је у базену фонтане.
Директор Покрајинског завода за заштиту споменика културе Зоран Вапа сматра је чесми из 1799. године потребна комплетна замена инсталација, а не крпљење какво се спроводи, и додаје да установа на чијем је челу није издала мере технике заштите за радове јер нису тражене, иако би морале бити, пошто је реч о објекту од изузетног значаја.
– Објекат је сувише важан да бисмо га сваке године крпили на тај начин, и тако се може радити бесконачно – каже Вапа. – То је пример како се санира последица, а не отклања узрок. Код чесме треба да се замени комплетна водоводна инсталација. Код нас постоји пројекат, али, ако треба, сачиниће се нови, који ће предвидети демонтажу целе чесме и израду нових инсталација.
Вапа подсећа на то да је капитална рестурација „Четири лава” обављена 2007. године захваљујући донатору проф. др Миодрагу Радуловачком, и истиче да би се сад из Покрајинског фонда за обнову Сремских Карловаца могао одвојити новац за њих.
– Тај новац није намењен само за обнову фасада него и за друге објекте у Карловцима – каже Зоран Вапа. – „Четири лава” су један од најзначајнијих, није велик, али је веома сложен и мора се урадити како струка налаже.
За рестаурацију и конзервацију мермерних делова чесме пре 13 година био је задужен рестауратор Веселин Лађић, а за инсталације и грађевинске послове „Цакић-инжењеринг”. Тадашња обнова изведена је по пројекту и под надзором Покрајинског завода за заштиту споменика културе.
Рестауратор Веселин Лађић за „Дневник” каже да је тада урађено све што је пројектом предвиђено, и наглашава да је чесма „жив организам”, подложан пропадању.
– Временске прилике и неприлике, поготово летње температуре које премашују и 40 степени Целзијусових, утичу на камен од којег је саздана и доприносе његовом пропадању – каже Лађић. – Не треба заборавити ни чињеницу да је то врло фреквентна чесма, коју посећује велики број туриста. Колико год да се заштити, деградација је неминовна. Питање је, само, колики је рок трајања заштитних мера које се предузимају. Нема неограничене заштите, она се мора понављати.
Седам година од те опсежне обнове, чесма је поново подвргнута конзерваторским радовима јер се појавила потреба за тим. Током тих радова, слично генералној санацији, била је заштићена од спољних утицаја, а нарочито кише. Тада су очишћене све камене површине, уклоњени и сви трагови нечистоћа неорганске природе, цурења, мрке наслаге, графити и налепнице од хартије.
З. Милосављевић
