– Кренули смо с малом баштом, а пошто од самог почетка нисмо користили хемијска средства нити минерално ђубриво, пре десет година смо се одлучили на званичан прелазак на органску пољопривреду – казала је Нада Летић. – Нама је потпуно природно узгајање поврћа релативно лак задатак, али не могу рећи да је тако свима.
Разлика између органске и конвенционалне производње је велика, а пре свега се огледа у количини уложеног труда и времена, као и у приносу.
– По струци сам пољопривредница, док је супруг ветеринар, па смо заједно добар тим који је поткован знањем, а како време одмиче, и искуством – рекла је Нада Летић. – Органску производњу смо започели првенствено због нашег детета, а касније смо је проширили и за продају.
Пољопривредна производња породице Летић у потпуности је самоодржива, те поред два хектара земљишта које је посвећено органској храни, Летићи имају и своје кокошке, чије ђубриво се користи на парцели за ратарство.
– Живина нам није у статусу органске производње, али је хранимо житарицама које узгајамо на органски начин – објаснила је Нада Летић. – Тај стајњак нам омогућава да затворимо круг, а наше јато сваке године подмлађујемо, па увек имамо око 150 кокошака.
Осим њиве, породица Летић има и стакленик од 3.500 квадрата, а расад за органску производњу узгаја се у нешто мањем пластенику од 200 квадрата.
– Имамо доста необичних биљака на које смо заиста поносни, и када све прође како треба и уберемо плод, схватимо да нам се труд исплатио и да заиста радимо нешто у чему уживамо – нагласила је Нада Летић. – У пролеће имамо ротквице, зелену салату, а затим и паприку, патлиyан, боранију и грашак.
У зимском периоду, у пластенику се сеју биљке које нису типичне за наше подручје. Осим познатог азијског микса, на тезги породице Летић може се пронаћи и салата поточарка, спанаћ и тоскански кељ лишћар.
– Имамо сталне купце, а увек се нађе и неко нов, ко се тек одлучио за органске намирнице – казала је Нада Летић. – Све што донесемо и ставимо на тезгу у Органској улици на Рибљој пијаци, ми и продамо. Не уме свако да и да произведе и да прода, те је потребно познавати и биљке и људе. Физилогија биљака веома је важна, нагласила је она, а башта се свакодневно обилази, па чим се примети да нешто није у реду, потребно је реаговати, а већи део проблема отклања се превентивно да принос не би био угрожен.
Заштита животне средине
– Да ли је зарада довољна, зависи од очекивања појединца – рекла је Нада Летић. – На првом месту је заштита животне средине, на другом квалитет намирница, док је на трећем очување биодиверзитета, а тек на четвртом је приход.
– Постоје биљке кратког и дугог дана, као и оне које се на температури изнад 30 степени Целзијуса претварају у семе – казала је Нада Летић. – О органској производњи учи се без престанка, константно се истражује и открива, а постоји и низ правила која се поштују.
Уколико се на једном месту посади једна биљка, наредне четири године на том месту не сме да се узгаја та, или биљка из исте фамилије, јер је потребно време да се ларве инсеката које нападају одређену фамилију униште.
– У органској производњи, лук и шаргарепа се саде у пару, као биљке-пријатељи, а постоје и други трикови које ће остатак поврћа спасти од напасти – рекла је Нада Летић. – За биљне ваши се сади боб, који се касније може почупати и на тај начин се претња физички отклања.
У стакленике се пуштају предатори који једу одређене инсекте, а како је Нада казала, иако је то посао без годишњег одмора, сав труд се на крају исплати.
Д. Андулајевић
