Постоји план који подразумева обједињавање задњег плаца и Сателитске пијаце и ако се то оствари, направиће се практична пијаца с 20 локала, смештених с обе стране. Биће прекривени и повезани улицом дугом око шест метара с главним улазом, осим којег ће постојати још три помоћна. Изгледала би као мања Лиманска пијаца, али непокривена.
„Озбиљан проблем, по мени, који под хитно мора да се реши, јесте оно ругло које зовемо Кванташка пијаца, поред Жежељевог моста“, каже за „Дневник” директор „Тржнице” Душан Бајић.
„Она и као таква врхунски ради, кондиторски део је боље посећен него било који маркет, и управо због тога је овом граду неопходна Велетржница, из два разлога: ради задовољења потреба грађана, као и чињенице да је Нови Сад ипак срце Војводине и одавде би требало да креће велика продаја и прикупљање свих пољопривредних производа који би се конфекционирали и даље пласирали куда треба.“
У плану је куповина две чистилице, велика за Најлон пијацу, као и мање електричне за Сателитску, којом се чисте зелени делови, и њена употреба је 100 одсто еколошка. Требало би да се изгради монтажно-демонтажни магацин на Најлон пијаци, набави одређеног броја нових витрина, за шта је предвиђено око пет милиона, као и тезги, у вредности од четири милиона динара.
„Размишљамо о томе да купимо два пик-ап возила јер Служба одржавања тренутно располаже са две „шкоде” купљене пре десет година“, каже Бајић.
„Планирамо да завршимо адаптацију објекта на Најлон пијаци, јер она надстрешница што покрива терасе није ушла у прошлу адаптацију, једноставно није било новца. Заокружили смо циклус електронске наплате на свим пијацама, али хоћу да уведемо озбиљну контролу те наплате, што бисмо финансирали сопственим новцем. На тај начин ћемо добити информације у минути докле је стигла наплата, а имаћемо и фотографију сваке тезге која ће показивати да ли је наплата правилно одрађена. Понегде имамо проблема, на пример, човек плати пола тезге, а када наш радник прође, рашири се на целу или још заузме део друге. Да бисмо томе стали на пут, мислим да је контрола неопходна.“
Сухомеснати производи у витринама
У договору с Републичком ветеринарском инспекцијом разрешене су дилеме о продаји сухомеснатих производа на пијацама. Закони су испоштовани те се они морају држати у расхладним витринама.
„Највероватније то закупцима није најпријатније, али први њихови закључци су да се промет није смањио, без обзира на то што су премештени на друго место с расхладним витринама“, каже Бајић.
„Не знамо како да испунимо још једну ставку, а то је продаја јаја у летњем периоду, јер у одређеном Правилнику стоји да, када је температура изнад 30 степени, не смеју да се продају после 11 сати без витрине. Ми за сада не можемо поставити витрине на тезге, јер бисмо морали за то да обезбедимо струју, а ако бисмо то урадили на десет до 70 тезги, колико их има у низу и ако би се десило само на једној неки квар, сви би били у проблему. Стога, по цену да се јаја више не продају на пијаци, нећу то дозволити јер је сувише опасно, како за закупце, тако и за купце.“
Како каже директор, за сада не постоји промашена инвестиција јер увек прво добро промисле о свему, па ће тако и уместо куповине новог трактора с утоварном кашиком за 9.000 евра, направити кашику за стари, који је већ у власништву „Тржнице”, за око 450 евра, јер је бесмислено давати огроман новац за нешто што ће 95 одсто времена да проведе у гаражи.
Бајић каже да су закупци незадовољни, и имају основну замерку да је закуп скуп, иако се цене нису мењале последњих пет година. У динарима, износ је за исти простор истоветан као 2013. године.
„Он можда јесте скупљи људима који се баве продајом јер су приходи опали, мање је купаца, али то није до нас већ до опште економске ситуације, која је таква каква јесте“, каже наш саговорник. „Трудимо се да услове који зависе од нас, попут хигијене или изложбених површина, унапредимо или бар одржимо на истом нивоу. За две и по године, колико сам директор, још нисам добио ниједну притужбу да ујутру, рецимо, закупац дође на прљаву, неочишћену пијацу, без струје и воде, односно свих елементарних услова које смо дужни да обезбедимо.“
Као јавно тржишно предузеће, „Тржница” је, по Бајићевим речима, прошле године сигурно пословала с добити, иако још није урађен завршни рачун и биће тек за две до три недеље. Међутим, велики проблем је мноштво судских спорова, који се, нажалост, углавном заврше у корист оних који их туже.
„По неким законским прописима, дужни смо да предвидимо исходе тих судских спорова и унапред резервишемо своту, да ли на трошковну или приходну страну, а у нашем случају је то на трошковну“, рекао је Бајић.
„Људи тврде да падају на пијаци јер запну за ивичњак или упадну у рупу дубине ни центиметар, а суд пресуди исплату од 200.000 динара до 500.000 за надокнаду штете. Имали смо и ситуацију да човек, који је висок 176 центиметара, удари главом у олук који је висок 198 и расече главу, што ми делује мало немогуће, али је суд и ту пресудио у корист тужиоца.“
Управо због учесталих и често неоснованих тужби, како каже Бајић, постоје идеје да се још неки делови пијаца покрију видео-надзором јер се прошле године у шест случајева показао као одлична инвестиција управо због лажних тужби. Некада су снимке чували свега 30 дана, мислећи да је то довољно, али поучени искуством, сада су годину дана на сигурном.
И. Миклоши
