Међутим, упркос могућности самопрегледа, стопа морталитета жена је велика управо због тога што се касно јављају лекару и све то из страха да не сазнају да имају неки проблем. У Србији најчешће важи парола „ваљда мене неће”, а доказ томе је и поприлично безуспешна акција, односно едукација самопрегледа дојки, коју је организовао Превентивни центар Дома здравља „Нови Сад” у објекту „Др Јован Јовановић Змај”, поводом Националног дана борбе против рака дојке, а на коју се одазвао веома мали број жена.
– Да је акција била врло успешна, статистика не би била каква јесте – истакла је координаторка Превентивног центра Весна Имброњев. – То је велики проблем јер, уколико пацијент примети промену, самим тим можемо рећи да је болест излечива у чак 90 одсто случајева. Значај самопрегледа дојке је у томе што се жене ослобађају страха од одласка на скрининг, оне саме, кад се прегледају, уче да посматрају своје дојке и како да, евентуално, виде било какву промену.
Самопреглед је најбоље радити једном месечно и то у првих десетак дана након менструације јер су тада дојке мекане и нису напете те је лакше напипати промене у њима.
Признање Весни Имброњев
Откако се од 2013. године додељује признање за допринос у раду на превенцији рака дојке, ове године је награда први пут отишла у руке медицинске сестре, и то коориднаторке Превентивног центра Дома здравља „Нови Сад” Весне Имброњев, која је у свом десетогодишњем раду едуковала 17.956 жена о самопрегледу дојки. Јуче јој је уручено признање које додељује корпорација „Авон” која се бави превенцијом рака дојки, у сарадњи с Министарством здравља Србије, Институтом за јавно здравље Србије и Фондом Б-92.
– Здравствена свест је код нас генерално ниска, али је у Војводини прилично развијена у односу на остале делове Србије, али и даље није као што би требало да буде – наводи наша саговорница, додајући да је финансијски моменат врло значајан и представља препреку када је реч о контролисању здравља. – Превентивни прегледи ништа не коштају, и то би требало да се зна да би нам се жене јавиле. Имамо и добро развијену мрежу здравствених институција у Војводини и лака је доступност услуге која је потребна. Такође, превентивни прегледи не траже да буду обављени одмах и сад, већ се може сачекати и по неколико месеци ако је потребно.
Л. Радловачки