Електронски запис добиле прве дипломе и мапе у САНУ у Карловцима

У Архиву Српске академије наука и уметности (САНУ) у Сремским Карловцима четворочлани тим почео је да дигитализује документа која се чувају у тој установи.
е
Фото: Дневник (Ф. Бакић)

Након што је 7. децембра прошле године  отворено истурено одељење Центра за дигитализацију САНУ, у згради Карловачке богословије, и опремљено рачунарима и другим апаратима најсавременије генерације, уследила је обука запослених, а карте и дипломе прва су документа из огромног фундуса од око три милиона докумената за које се прави електронски запис. На челу те екипе је руководилац Службе дигитализације и дигиталне рестаурације Југословенске кинотеке Дубравко Бадалић, а чине је још Срђан Ерцеган, Јована Барајевац и Мирко Димић.

Управник Архива САНУ у Београду академик Василије Крестић каже за Дневник да су новоотворени Аудио-визуелни архив и центар за дигитализацију у главном граду и Сремским Карловцима спас за чување драгоцености у нашим архивима, и начин да се предупреди могуће пропадање, какво се нажалост у свету дешава. 

- Овај важан посао мора се одвијати према плану који се заснива на приоритетима - каже академик Крестић. - Мислим да је најбитније дигитализовати ону грађу која је најугорженија, али и најстарију и најважнију с културно-историјског становишта. Код нас у Архиву у Београду постоји такозвана  стара збирка са средњовековним повељама владара, рукописним књигама као што су  Дечанска хрисовуља, Рударски закон деспота Стефана Лазаревића и слични. Ту грађу која је на било који начин начета и на путу пропадања, ми се трудимо и да заштитимо, шаљемо је на реконструкцију, конзервацију, али нажалост, и ту се сусрећемо са проблемима јер таквих радних јединица нема у довољној мери у целој земљи. То у Војводини најбоље ради библиотека Матице српске, а у Београду Народна библиотека. Чак ни Архиви Србије и Југославије немају лабораторију која би то радила. Надам се да ће и у том сегменту архивистике доћи до побошљшања, јер није довољно само дигитализовати грађу, треба је и заштитити. 

Академик Крестић напомиње да се због услова у којима се чувају, како у Сремским Карловцима тако и у Београду, документа налазе у  опасности да пропадну. По његовим речима, ниједна од зграда не обезбеђује оптималне климатске и микробиолошке услове, влажност вазуха, те температуру за њихово чување. Како каже, некада мастила и тушеви којима су писани почињу да нагризају папир или пергамент што убрзава пропадање докуманата.

- Због тога смо и покренули питање што брже изградње нове зграде у главном граду. Надам се да ће одговорни наћи начин да се прибаве паре за то – каже Василије Крестић и додаје да се нада и скором пресељењу карловачког архива у Светосавски дом, наменски грађен пре Другог светског рата за потребе патријаршијске библиотеке.

Фото: Дневник (Р. Хаџић)

Седам деценија Архива САНУ

Српска академија наука и уметности брине се о митрополијско-патријаршијској архиви 70 година у Карловцима. Свети Синод СПЦ донео је одлуку да препусти  грађу на чување САНУ 21. јуна 1949. године, а Архив је под новим условима почео да ради пет месеци касније,  1. децембра. Врата истраживачима отворена су новембра 1952.

Зорица Милосављевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести