О њему се певало, причало и учило, а све зарад очувања културног наслеђа.
По речима учитељице Зорице Рајде, у припреми Фестивала учествовале су и баке и деке, причајући унуцима код куће како су изгледала прела, а како посела док су крунили кукурузе, и како су се играли свиме што им се нашло при руци, упоређујући детињство некад и сад.
– Осим едукације, највећи бенефит таквих манифестација је повезивање генерација – каже идејни творац Фестивала Зорица Рајда.
На радионицама су се ђаци опробали у прављењу накита од кокица, те играчака од шапурике и љуштике, док су слике посвећене кукурузу настале од рециклажних материјала и семенки. С богате трпезе могли су пробати традиционалну и мање свакидашњу храну припремљену од те житарице.
Које све ђаконије од кукуруза постоје, навела нам је ученица петог разреда Мила Лукић.
– Већину хране направили смо сами, уз малу помоћ старијих и искуснијих: качамак, салате, проју у облику мафина, тортиље, кокице... – набројала је Мила, додавши да за напитак бозу многи њени вршњаци нису чули, а и ако јесу, нису знали да се прави од кукурузног брашна, те су се устручавали да је пробају јер су, по мирису, очекивали алкохолни укус.
Како каже Зорица Рајда, у плану буковачке осмолетке је да таквих сусрета буде још више, јер виде да деца уживају.
– Ангажовала се већина ученика од првог до осмог разреда пошто су им такви фестивали једна од ретких прилика да се друже и ван наставе, за разлику од градске деце – закључила је учитељица.
С. Милачић
Пројекат „Приградска насеља – од оснивања до будућности” је суфинансирао Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.
