Стога се тематика Фестивала заснива на чињеници да су особе с инвалидитетом (ОСИ) присутне, иако су често, нажалост, невидљиве. Покрећу се неке теме о којима се не прича о друштву, дајући могућност особама с инвалидитетом да се искажу у свом пуном потенцијалу, остваре своје могућности и жеље и покажу да и оне могу радити уобичајене ствари, само на другачији начин.
Циљ је да се кроз пројекат афирмише њихово стваралаштво јер филмови који се приказују мењају перспективу људи према особама с инвалидитетом – казала је потпредседница Креативно-афирмативне организације „Парнас” Маријана Рамић Вулин. – То је наш највећи пројекат и реализујемо га од оснивања 2011. године, с директорком Милесом Милинковић на челу.
Од самог почетка Фестивал има регионални карактер, добивши издања у Ријеци, а од пре три године и у Бањалуци. Ове године се придружио и Котор. Има и међународни карактер јер се приказују филмови из свих крајева света.
Мало филмова добијамо из Србије, и то желимо да променимо – каже Маријана Ранић Вулин. – Доста их стиже из Ирана и Шпаније, који су иначе стварно најбољи и теме су веома занимљиве. Код нас су приказивани и студентски филмови с наше академије, који одлично обрађују одређену тему. Фестивал се реализује крајем септембра у трајању од седам дана, у Културном центру Новог Сада. Три дана траје пратећи програм, који, промовише уметност особа с инвалидитетом, односно оне се исказују као музичари, глумци, сликари, а организују се и трибине с различитим темама, промоције књига...
– Селектовани филмови приказују се четири дана, а након пројекција организујемо и дискусије, тако да у суштини имамо двоструки резултат – каже Маријана Рамић Вулин. – С једне стране, добијемо увид у то како људи у целом свету посматрају инвалидност, кроз дискусије остварујемо интеракцију с публиком, питамо шта она мисли о одређеној теми и на тај начин, с друге стране, утичемо на свест људи. Кроз интеракцију с публиком углавном успемо да отворимо видике, да људи схвате да се неке ствари могу гледати и другачијим очима. Филмови су моћно средство за постизање социјалне промене, те кроз пројекције покрећемо теме о којима се не прича у друштву.
Конкурси у току
„Ухвати филм” има отворен конкурс за учеснике и волонтере до 1. јуна. Сви који то желе, треба да направе краткометражни документарни, играни или анимирани филм у трајању од 30 минута на тематику инвалидности. Морају бити у ДВД формату и имати превод на неки од екс-Ју језика или да су српски. Филмови се шаљу путем интернета, постоје разни портали који су за то намењени или се могу обратити директно на мејл uhvatifilm@gmail.com. Више информација је доступно на сајту sr.uhvatifilm.org, на којем је и пријавни формулар.
Сви који би волели да учествују у организацији и реализацији Фестивала, али и стекну искуство и прошире знања из области људских права, филмске уметности, пи-ара или медијске промоције, могу послати име, презиме, годиште, занимање, имејл-адресу и број телефона на pr.uhvatifilm@gmail.com, уз мотивационо писмо.
У протекле две године „Ухвати филм” имао је и новине, те је од лане при фестивалу организован посебан пројекат „Ухвати филм, пусти предрасуде”, с циљем да се селектују филмови који имају одличну едукативну ноту, те да се приказују по новосадским средњим школама, што се испоставило као пун погодак.
– Бирали смо филмове у складу с њиховим узрастом и дискутовали смо с њима о темама које су видели – каже наша Маријана Рамић Вулин. – Око 70 одсто коментара је било да они уопште не причају о томе у школи, нити гледају на телевизији, нити им ико говори о томе. Пошле године организовали новосадске караване „Ухвати филм”, да бисмо најбоље филмове могли преселити и у даља места у новосадској општини. Људи који не живе у граду, из различитих разлога не долазе на фестивал, иако је он бесплатан. Били смо у Руменки, Кисачу, Каћу и на Сланој бари.
И. Миклоши
