Млади голман из Книћанина, села надомак Зрењанина, је о фудбалској игри почео да размишља у детињастој дечјој игри, када је као и сва деца играо фудбал, позиционирајући се на место штопера, што није дуго трајало.
- Физички сам видно одскакао од своје генерације по развојним способностима, имао сам висину, јачу мускулатуру и био сам снажнији од своје генерације – прича голман РФК “Нови Сад 1921” Милош Ранђеловић. - На наговор других, опробао сам се на голу, јер ми више паше та улога, због моје конституције. Тако сам стао једну по једну утакмицу и бранио, те до данас чувам мрежу. Нисам ни сањао да ћу толико истрајати у свему овоме, да ће ми чак постати и професија. Све је спонтано кренуло, а на крају је пробудило љубав у мени да не бих могао бда замислим да радим ништа друго, осим да будем голман. То ми је животни позив.
Први клуб у ком је стао на гол био је “Потисје ” из Книћанина, одакле је прешао да брани за клуб из Зрењанина, па затим у Црвену звезду у Београд. Играо је и у другим клубовима као позајмица, да би његова голманска каријера наставила да се усавршава у клубу “Ноиви Сад 1921”.
- Нови Сад ми је трећи озбиљнији град по реду у ком играм и могу рећи најбољи у ком сам до сада живео, тренирао и кад све скупим, највише ми се свиђа новосадски живот, као и људи који ту живе – откива нам наш саговорник. - Људи су феноменални, брзо сам се уклопио, отац ми је дуго радио у Новом Саду. Велику захвалност на свему дугујем спортском директору РФК “Нови Сад 1921” Александру Важићу који ми је пуно помогао приликом преласка у клуб, а уз њега су ми се нашли сви играчи, као и људи из руководства. Организација у клубу је на врхунском нивоу и у последње време доста тога се променило на боље, бар за ових скоро годину дана, колико сам ту. Имамо велике амбиције, надамо се уласку у српску лигу, то нам је циљ и драго ми је што ми је указано поверење да амбиције преточимо у дело. Наш клуб је ове године напунио 100 година, те је за мене још већа част што сам део тако дуге фудбалске традиције.
Велику захвалност каже дугује и свом тренеру Владимиру Пуповцу, јер га је препородио, дајући ми смернице, битне за побољшање његових голманских способности.
- Указао ми је на све моје грешке које сам до сада имао, побољшавајући тако мој допринос чувања мреже и јако сам задовољан постигнутим резултатима – радосно ће Ранђеловић. – Црвена звезда је велики клуб, такорећи бренд, али је такође и РФК “Нови Сад 1921” велики клуб, с обзиром на то да иза себе има традицију дугу читав век, те иако је сада у таквој ситуацији игра четврту “Војвођанску лигу Југ”, наде полажемо у достизање бољег положаја. Фудбал је игра која траје 90 минута, уз продужетке, али је интересантном чини нешто што сваки фудбалер поседује а да је јединствено, од тактике или брзине до финте или слично, али голман је нека друга прича. Доста се разликује од фудбалера, с обзиром на то да једини чува ту мрежу да је не затресе шут противничког играча. Он је последња препрека до бода за ривале и прихватио сам се те одговорности. Мораш бити храбар и пожртвован, јер ако не даш себе милион посто, нећеш бити истински чувар мреже.
Млади голман каже да припреме тек треба да крену за пролећни део сезоне и по његовим проценама, неће бити лако. Сада јесу јесењи прваци, али треба још зноја да се пролије, како би постигли зацртани циљ а то је прво место и улазак у српску лигу, што се од њих и очекује. А по његовом искуству у клубу, неће бити тешко, с обзиром на то да су сви у симбиози, живе као једна мала породица спремна да да своје срце на терен.
Зато и ако није Новосађанин по рођењу, заслужио је да се нађе међу страницама новосадских спортских талената.
Готова је полусезона, а са њом су дошли и први резултати, те голман РФК “Нови Сад 1921” Милош Ранђеловић са поносом истиче чињеницу да је бранио три утакмице у купу и 13 у првенству. Од 16 одиграних партија у којој је учествовало исто толико екипа, примио је свега седам голова.
- Много је јака лига, доста су изједначене екипе, нисам очекивао баш тако добру конкуренцију – каже Милош, узбуђено додавши да је на крају полусезоне први пут подигао трофеј као сениор, и то баш капо голман новосадског фудбалског клуба, на крају одиграног купа. - Тада смо победили ФК “Татра” из Кисача, са резултатом 1:0. Није било лако, али је Воја дао одлучујући го у 90. минуту, а било је четири ситуације, које сам са све одбраном успео да решим и сачувам нашу мрежу од противничких голова.
И. Бакмаз
Пројекат „Талентовани људи - понос Новог Сада” релизовао је “Дневник Војводина прес” д.о.о, уз подршку Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац
