Том приликом је просветним радници градоначелник Милош Вучевић уручио захвалнице, поздравио окупљене и изразио задовољство што има прилику да буде домаћин пријема и што му је припала привилегија да се у име Града захвали на посвећеном раду васпитача и наставника.
- Хвала за све оно што сте радили претходних деценија и ово није испраћај у пензију већ мали знак поштовања и захвалности према васпитачима, учитељима и наставницима с најдужим стажом у новосадским обдаништима и школама – казао је Вучевић. - Много генерација је иза вас, пуно смеха, али и суза, одрастања, сазревања, упознавања... и били сте и остали сте део породица деце с којима сте радили. Често су ти малишани у образовним установама, и са вама, проводила времена колико и са својим породицама, а понекад и више, те сте их познавали боље него родитељи. Треба да будете поносни на оно што сте радили и на знање које сте им пренели, јер учење није само питање предавања лекције и предмета, оцењвања или припреме за следећи стадијум у образовању. Због тога сте ви неизоставни део васпитања, а не само образовања младих, па нисам могао да разумем када је држава „избацила“ васпитну компоненту из образовног система.
Вучевић је током обраћања нагласио да је образовање стуб сваког друштва, али да је васпитна улога васпитача, учитеља и наставника у формирању човека пресудна.
- Памтите успомене, будите поносни на генерације које сте извели на прави пут – поручио је Вучевић. - Нови Сад је град успешне и добре деце, а обданишта и школе су расадник људи чије знање и квалитет су препознати у нашој држави, региону, Европи и свету, што је ваша заслуга и поносан сам на све вас због тога. Имамо одличну предшколску установу и дивне учитеље, настванике и професоре у свим школама, што мора да буде понос целог града и друштва и што свако мора да цени.
Градоначелник је закључио да се нажалост нико се раније није сетио да се захвали на овај начин просветним радницима који су више деценија живота посветили деци и учествовали у њиховом одрастању.
- Често сте били одсутнији од својих кућа и више времена проводили с туђом децом коју сте доживљавали као рођену – казао је Вучевић. - Надам се да чемо као држава и друштво у будућности бити у стању да говоримо о повећању плата и пензија како бисте могли мирно да живите, а ваша деца и ваши унуци да очекују који динар од ваше пензије. Због тога настојимо да учимо да раде и стичу знање цео живот и да схвате да није срамота радити као што су то генерације пре њих чиниле Марија Бандулаја из ПУ „Радосно детињство“ казала је да као васпитача ради више од 40 година и да је то време изузетно брзо прошло.
- Носим лепе успомене и захвалана сам својим колегама од којих сам имлама прилику да учим – казала је Марија додавши да посао васпитача није толико тежак колико је одговоран, јер се они брину не само о физичком већ и о емотивном развоју детета. – Наравно, захвална сам на поверењу које су родитељи указали и на бескрајној љубави коју сам добила од деца, а коју сам успела да им узвратим. Много ми значи прижње за вишедеценијски рад, јер се васпитачи боре да њихова струка буде „виђена“ не само кроз квалуитет рада, него и кроз однос с малишанима, пре свега јер су та деца саствани део нашег живота, а и ми њиховог.
С. Ковач
