Тај датум био је прилика да се прославе и два јубилеја: 200 година од објаве „Српског рјечника” Вука Стефановића Караyића и шест деценија од одлуке да се све јавне књижнице и читаонице на територији Новог Сада припоје Народној библиотеци, претечи данашње Градске библиотеке, с мрежом од 27 огранака.
Њен директор Драган Којић осврнуо се на почетке обележавања рођендана тог културног, образовног и информационог центра наше заједнице.
„ Од 1995. године, када смо направили спој између Српске читаонице новосадске, најстарије установе културе основане у Новом Саду, и наше вољене Библиотеке, 23. септембар обележавамо као најсвечанији дан у години“, рекао је директор Драган Којић.
Додао је да су сви свесни великих књижевних јубилеја, али и друштвено-историјских догађаја који су непосредно утицали на Новосађане и Војводину.
„Пођимо од великог Милоша Црњанског, Десанке Максимовић, Алексе Шантића, Косте Трифковића, па се сетимо Елибертације из 1848, Мајске скупштине из 1848, а посебно славног 9. и 25. новембра из 1918. године, који су означили завршетак Великог рата. Међутим, ми смо, руковођени професионалним разлозима, одлучили да ову годишњицу посветимо 200-годишњици од појаве првог „Рјечника” Вука Караyића из 1818, који има више од 26.000 речи, и једној важној одлуци Народног одбора општине Нови Сад и Секретаријата за просвету и културу из јуна 1958, по којој су све јавне књижнице, читаонице и рејонске библиотеке удружене у оно што данас препознајемо као Градску библиотеку“, додао је Којић.
Професорка Филозофског факултета Љиљана Пешикан Љуштановић, која је јуче одржала беседу „Вуков Рјечник као историја српске културе”, изјавила је да се увек радује свему што се тиче Библиотеке, простора који за њу има посебан значај од почетка школовања.
„Веома је лепо што се рођендан Градске библиотеке поклопио с годишњицом „Српског рјечника”. Многи су говорили о њему као о књизи над књигама јер и после 200 година, читајући је, можете наћи нешто што још нико није приметио. Вук је умео да запази саму срж неке појаве и да је јасно забележи. Не би било ни српске филологије каква је, ни лингвистике, књижевности, историје, социологије и педагогије без извора које даје „Рјечник”, додала је она.
Поводом Дана Градске библиотеке припремљене су три изложбе: у холу Читаонице поставка „Шездесет година са вама”, а на Одељењу „Ђура Даничић” – „Двеста година Вуковог Српског рјечника” и „Градској библиотеци у походе: знамените личности наше културне сцене – белешке и утисци”.
Иначе, та установа културе свакодневно својим услугама задовољава многе чланове, чији се број из године у годину повећава, па су тако лане уписана 26.822 корисника. Библиотека на крају 2017. бележи 417.735 прочитаних књига и 112.024 примерака новина, односно часописа, али и стотине промоција, трибина, изложби, креативних радионица и манифестација, које сведоче о њеној живој програмској активности.
С. Милачић
Фото: Р. Хаџић
