Лекар специјалиста епидемиологије прим. др Светлана Илић је том приликом рекла да су грађани код лекара одлазили најчешће због заразних пролива, вероватно узрокованих инфекцијама.
„Протекли месец тровање храном проузроковано бактеријом из рода салмонела (Салмонеллае) је регистровано код 34 особе, а следи ентеритис проузрокован бактеријом Цампyлобацтер, који је уочен у 14 случајева“, нагласила је др Илић.
Она је такође истакла да је протеклог месеца забележено око 50 одсто више оболелих од заразних болести него претходног месеца, односно два и по пута више него прошле године. Респираторне заразе су регистроване као најчешћа обољења у тој групи.
Тренд обољевања од грипа опада
На основу претходног тронедељног надзора и на основу показатеља географске раширености у Војводини, уочено је да је обољевање од грипа у опадању, односно на нивоу је спорадичних и изолованих случајева. То имплицира да смо изашли из сезоне епидемије грипа у 2017/2018. години, односно да је вирус грипа испод епидемијског прага.
„Најчешћи разлог због којег су наши суграђани тражили лекарску помоћ биле су инфекције горњих респираторних путева које примарно захватају нос, синусне шупљине, грло и гласне жице“, рекла је др Илић, и нагласила да су у посматраном периоду регистрована 22 случаја обољевања од великог кашља и 38 од малих богиња, те да је од туберкулозе оболело 11 грађана, али да та болест у Војводини има падајући тренд.
У Војводини 115 оболелих од морбила
У Војводини је, до данас, евидентирано 115 случајева морбила, кажу у Институту за јавно здравље Војводине. Осим у Новом Саду, где је пријављено 45 оболелих од малих богиња, епидемија морбила пријављена је и у Кикинди и Инђији. У Сремском округу је регистрован 41 случај, у северном Банату осам, у Јужнобанатском округу десет, Јужнобачком седморо, а у Севернобачком и Средњобанатском округу по двоје.
У посматраном периоду је забележено 17 случајева полно преносивих болести, што је, по речима др Светлане Илић, око 30 одсто мање него у претходном извештају. Пријављено је пет пацијената с хепатитисом Б и Ц, по два случаја обољевања од сифилиса и гонореје и осам с гениталном хламидијазом. Због последица карактеристика тих болести и одређеног степена стигматизације може се претпоставити да је степен оболелих већи у односу на регистрован број, те да је субрегистрација сексуално преносивих инфекција далеко већа у односу на друге заразне болести.
В. Бијелић
