– Мапирање представља утврђивање места на којима се амброзија појављује у граду, на основу чега се прави извештај и шаље се Граду, затим се даје налог за њено кошење и онда се излази на терен – рекла је професор на Департману ПМФ-а за математику и информатику Душанка Перишић. – До сада је проблем ручног мапирања био тај што се није могла дати тачна локација, нити се могло одредити које место је приоритетно за кошење у односу на вегетативни период. Тренутно је апликација пилот-пројекат, помоћу којег тежимо да направимо веб-апликацију намењену стручњацима који иначе мапирају амброзију да, када је уоче, унесу у извештај све потребне информације, од ГПС адресе где је пронађена, преко слика до вегетативне фазе, те самим тим и колика је хитност кошења на одређеном месту, и то све у једном дану.
Како је рекла наша саговорница, апликација није предвиђена за грађане, те уколико они примете овај коров у свом окружењу, могу јавити стручњацима с Департмана за биологију и екологију, који ће изаћи по позиву и утврдити стварно стање на терену.
– Град је препознао потребу за коришћењем те апликације јер је распрострањеност амброзије широка, а суштина пројекта је брзина и тачност у протоку информација, те се на дневном нивоу може брзо реаговати – рекла је Душанка Перишић. – Могла би бити применљива и у откривању других алергијских биљака, али за сада смо се фокусирали само на амброзију, зато што је то врста број један, која код наших грађана изазива бројне алергијске проблеме, а ове године је кренула чак и нешто раније.
Муке због полена
Амброзија је отпорна коровска биљка која ослобађа стотине милиона зрнаца полена годишње. Зрнце полена изгледа као кугла са шиљцима и има добре аеродинамичке особине, тако да може путовати и до 300 километара. Праг који изазива реакцију је врло низак - мање од 20 зрнаца полена по кубном метру ваздуха, а често се дешавају и унакрсне реакције с другим биљкама из ове породице. Полен најчешће избацује ујутру, а влажност ваздуха спречава отварање поленових кесица.
Апликација је у фази тестирања, а како је рекла наша саговорница, следеће сезоне ће бити у потпуности примењива, те неће бити много оправдања ако се буде каснило с уништавањем амброзије.
– У подручјима у којима се системски прате популације те коровске биљке може се уочити тренд опадања бројности јединки, што је показатељ добре праксе сузбијања – рекла је асистенткиња на Департману ПМФ-а за биологију и екологију Мирјана Ћук. – Ширење амброзије најинтензивније је уз саобраћајнице – путеве и пруге, као и уз сметлишта и пољопривредне културе, у баштама, вртовима. Постоји и консензус да ће глобалне промене климе додатно олакшати њену дистрибуцију ка северу и вишим надморским висинама, па ће се самим тим повећати и број људи код којих ће се развити алергије. У складу са свим наведеним, за Војводину се предвиђа да би сваки трећи становник могао развити алергију на полен амброзије.
Уништавање - законска обавеза
Влада Републике Србије је 2006. године донела Уредбу о мерама за сузбијање и уништавање коровске биљке амброзије, по којој је уклањање те врсте постало законска обавеза сваког појединца или правног лица. Обавезу има свако правно или физичко лице које је власник пољопривредног или грађевинског земљишта на којем се утврди присуство те биљке.
– Казнена политика јесте проблем, површине које су у приватном власништву, нарочито оне које су намењене за пољопривредну производњу, често буду „расадници” амброзије с којима се тешко боримо – рекла је Мирјана Ћук, додајући да у тим ситуацијама Комунална инспекција мора да наложи власницима да уклоне популацију са свог поседа у одређеном периоду. Тек уколико то не ураде, следе казне.
Како је истакла наша саговорница, по њиховим експериментима и вишегодишњем искуству на терену, најбољи метод за сузбијање је механичко третирање, односно кошење у више наврата, све док траје вегетациона сезона. Најбитније је да се коси у одговарајућем тренутку, пре ослобађања полена, односно пре формирања цвасти, а нарочито пре плодоношења, када биљка обезбеђује себи потомство и за наредне године.
Стручњаци потврђују да су велике количине падавина током претходног периода погодовале расту и ширењу амброзије. Стога су екипе ЈКП “Градског зеленила” на територији града интензивније ангажоване на сузбијању амброзије.
И. Миклоши
фото: ЈКП “Градско зеленило” , И. Миклоши
