По речима организаторке изложбе и председнице Месне организације “Народни хероји” Љубице Јовановић, инспирација за изложбу настала је из чињенице да је наш град понео титулу Европске престонице културе, чији су значајни сегменти култура сећања и очување традиције.
- Као организација, подржавамо све наше чланове и њихове идеје, а посебним успехом сматрамо то што окупљамо људе и из свакога извлачимо оно најбоље – објаснила је Љубица Јовановић. – Изложбу смо организовали у жељи да очувамо нашу народну традицију и пренесемо је млађим генерацијама, да се не заборави. У нека давна времена куварице су биле обавезан део сваког домаћинства, штитиле су зид изнад шпорета и осталих делова кухиње, где се спремала храна, јер лакше је било опрати тканину, него кречити. За њихову израду потребно је имати идеју, много добре воље и стрпљења.
Изложене куварице дело су једне од чланица креативне радионице “Бубамара” Драгице Рајић, која је по струци дипломирани економиста, у чему је и провела свој радни век, али увек је налазила време за ручни рад.
- Увек сам се тиме бавила, то је моја љубав од детињства, коју су ми пренеле бака и мајка – потврђује Драгица Рајић. – Највише волим примењени вез, а током последњих неколико година другарица ме је упутила и у хеклање. Док су ми унуци били мањи, ушивала сам им, рецимо, мотиве ninya корњача на горњаке, то су биле њихове жеље. Поред себе увек имам неки ручни рад и књигу. На куварицама су ми посебно драги шаљиви мотиви. Међу овде изложеним радовима такви су натписи: „Цура црна, па и вино црно, је ли чудо ако сам посрн’о” или “Ја сам бата из Баната, еспап мој вредан злата”, а он са собом носи шунку и гуску за клопу... Ту су и натписи на словачком и мађарском језику. Моја порука за све, не само за младе, је да овакав рад треба заштитити и сачувати. Нажалост, мислим да за то нема много интересовања, а било би лепо да Нови Сад добије неки простор у којем би увек били изложени различити радови старих и уметничких заната, и домаће радиности. На тај начин би их неко увек видео и не би били заборављени.
Текст и фото: Б. Павковић
