– Кроз пројекат Регионалне депоније Нови Сад, „Градско зеленило” ће у будућности остварити међуопштинску сарадњу уз подршку Града Новог Сада, у оквиру које се планира прикупљање био-отпада из општина Јужнобачког округа и територија које гравитирају регионалној депонији – каже директор ЈКП „Градско зеленило” Милош Егић. – Процене су да се ради о количини од око 26.000 тона биоразградивог отпада. Тако ће се производити веће количине компоста који ће моћи, осим досадашње употребе на јавним површинама, и комерцијално да се пласира на тржиште у мањим и већим паковањима. Главна улога „Градског зеленила” је да сав био-отпад с јавних зелених површина које су му дате на управљање, претвори у компост, једно од најбољих органских ђубрива. Тако бисмо, с једне стране, смањили трошкове, а с друге, позитивно утицали на животну средину и квалитет живота грађана.
Осим поменутог, реализује се и ИПА пројекат, а идеја је да се ураде примери добре праксе у градским срединама, у вези с промовисањем енергетске ефикасности, термалног комфора становништва и животне средине градова. Уговорен је 2019. године, а рок за завршетак је до јануара 2022.
– Конкретна акција се односи на креирање зеленог крова и зида у Новом Саду и Осијеку, као највећим градовима на подручју прекограничног програма – објашњава наш саговорник. – У оба града ће се, на примеру једног јавног објекта, показати које су могућности уштеде енергије и производње нове „зелене” енергије, кроз поставку соларних панела, побољшање термалног комфора и повећавања зелених површина формирањем зеленог крова и зеленог зида. Ту спада и одговорно управљање водама – сакупљање кишнице и воде из клима-уређаја – за потребе заливања зеленила на крову и зиду. Зелени кров и зид ће ЈКП „Градско зеленило” поставити на згради ШОСО „Милан Петровић” у Улици Бате Бркића бб. То је први пројекат подизања зеленила на крововима и фасадама објеката у граду, а циљ је да „Градско зеленило” у будућности подигне што више зелених површина на тај начин, чиме би се знатно повећао проценат зелених површина у граду.
Како каже, пројекат је део програма прекограничне сарадње Хрватска–Србија, а партнери на реализацији су ЈКП „Градско зеленило”, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду, Градска управа за имовину Нови Сад, Град Осијек и Грађевински факултет у Осијеку. Посебно наглашава чињеницу да су та два европска пројекта показатељи да су Град Нови Сад и ЈКП „Градско зеленило” препознати као поуздани партнери, који могу одговорити европским стандардима и задатим вредностима.
– Учествујемо и у подизању ветрозаштитних појасева на подручју града у Катастарској општини Будисава – казао је Егић. – Пројекат су израдили стручњаци Института за низијско шумарство и животну средину Нови Сад. Циљ је подизање заштитних појасева у ширем прстену око Новог Сада, а планирана је садња око 7.000 стабала на подручју КО Будисава.
На понос предузећа је, како каже директор Егић, и то што је током пресељења расадника на Клису покренута производња зеленила на новој локацији – производња садног материјала из семена и из резница, производња лишћара, украсног шибља, трава, перена, као и сезонског цвећа. Садни материјал се пласира на тржиште.
– У склопу новог расадника, уз велику подршку Града и градоначелника, кроз новац одобрен за куповину савремене механизације, покренута је производња компоста и малча – каже директор. – То је процес у којем се биомаса сакупљена са зелених површина које су у програму редовног одржавања компостирањем поново употребљава за садњу и подизање новог зеленила, уз употребу савремених технологија. У склопу тога је и реализација пројекта изградње хангара за смештај машина и опреме, као и изградња платоа за компостирање, који је финансиран из донације Немачке организације за међународну сарадњу ГИЗ.
Визија предузећа је да се годишње у процесу компостирања сакупи 5.000 тона биоразградивог отпада, који би на површини компостног поља био прерађен и произвела би се већа количина компоста – два до три турнуса годишње. Предност је што се за те потребе користе иновативне технологије и савремене механизације, а ради се у складу са Законом о заштити животне средине и његовим регулативама.
И. Бакмаз
