Како каже, одувек је испољавала креативност, а уз баку, која је била маштовита и имала вредене руке, научила је много тога да прави. Након неког времена, одлучила је да пријатељима, уместо да купи, напарави поклоне за значајне датуме. Пошто су били одушевљени Мајином креативношћу и вештином, предложили су јој да хоби претвори у посао и да предмете које направи покуша да прода.
– Међу првим радовима је била кутија урађена декупаж техником – присећа се Маја уз осмех. – Волим да експериментишем и никад не знам шта ћу следеће направити. За сваки предмет је потребно издвојити два до три дана, радим га на танане јер све што је брзо је и кусо. Користим разне технике и материјале, од којих су неки необични, попут новина, провидних фолија које су употреби у грађевини, а од којих сам израђивала свадбене декорације, док цветне корнете правим од шарених пластичних корица за скрипте. Ипак, у последње време посебно ми се допада рад с глином и осликавање акварелом или акрилним бојама, јер ми причињава изузетан ужитак и опуштање.
Свој стил Маја описује као аутентичан, инспиративан и маштовит. Сваки детаљ на предметима израђује ручно, дакле не користи шаблоне, штампу и готове производе. Инспирацију проналази свуда око себе, најчешће у музици, и не крије да има прегршт идеја које тек треба да реализује.
Маштовито „Дрво живота”
Међу најмаштовитије радове Маја Нешић убраја „Дрво живота”, односно стабло нацртано на сликарском платну, на којем се налазе подаци о времену, датуму, висини и тежини новорођенчета.
– Дуго сам размишљала о томе како бих могла да на јединствен начин забележим податке о беби при рођењу – присећа се Маја. – Као основ слике сам изабрала дрво, које је симбол живота, напретка и развоја. Уз њега сам ставила џепни сат који приказује време рођења, цантиметар на којем мала стопала обележавају дужину детета при рођењу, календар с датумом рођења, а често означим и тежину бебе.
– Често на улици или у некој просторији запазим детаље који ме инспиришу па их запишем, запамтим или усликам да бих утисак и своју замисао могла прецизно пренети на радове – каже наша саговорница. – Успела сам да љубав према уметности уклопим с послом васпитача у вртићу, те настојим да мотивишем малишане да буду креативни. Осим тога, клинци су увек непресушан извор инспирације за одрасле, с бесконачном маштом, па сам, захваљујући раду с њима, спознала своје скривене таленте.
Маја објашњава да је тешко брзо разрадити хоби јер је конкуренција јака и последњих година много људи се бави израдом ручних радова.
– Трудим се да моје објаве на друштвеним мрежама изгледају лепо и професионално да би на први поглед заинтересовале потенцијалног купца – наглашава Маја, и додаје да су људи приметили да мисли о сваком детаљу на предмету који изради, те да се бави тим послом из љубави. – Великог сам срца и желим да муштерије буду задовољне, да испуним њихова очекивања, због чега волим да се договарам с њима о томе како да изгледа жељени предмет. Много волим и да поклањам јер ми то причињава посебно задовољство. Због тога често организујем наградне игре, у којима учествује велики број пратилаца на друштвеним мрежама. Иако се обрадујем што толико људи прати мој рад, буде ми и тешко јер бих највише волела да свима поклоним барем неку ситницу као мали знак пажње и захвалности.
Креативним и талентованим људима који се устручавају да искажу своје вештине и да их поделе с другима, Маја саветује да слушају и верују у себе и ако им таленат „не да мира”, да га храбро покажу свету. Наравно, мораће и да прихвате да ће увек бити људи одушевљених њиховим радовима, али и оних којима се неће свидети. Међутим, то не треба да их спутава, него треба да испитују себе и истражују свој таленат јер, уколико се нешто ради истрајно и од срца, успех и задовољство су неминовни.
С. Ковач
