Уз учење и бројна предавања, која умеју да се развуку на цео дан, савесном академцу тешко је да задовољи и најосновније животне потребе.
За неосетљиве на „носталгичан” мирис вртића, логичан избор свакако је менза јер за багателну цену могу добити пристојан комплетан оброк. “Буџетлије” доручак кошта 40 динара, ручак 72, а вечера 59, док самофинансирајући дан почињу пуним тањиром за 105 динара, око поднева загреју стомак за 225, а вечерају за 185 динара.
– Храна је ОК, мада зависи од тога шта нахватамо кад дођемо на ред – рекао је за „Дневник” бруцош са биохемије Александар Манојловић, који је тог дана остао полупразног стомака након гуменасте бораније, те свратио у „Фуд хаус”, „да убаци нешто у кљун”. – Јеловник се мења на 15 дана. Не сервирају све ођедном, већ понуде ваљда оно чега има највише. Данас су на менију такође били ћевапи са луком и шницла у сафту, али мени је запала боранија. Иначе, највише волим поховану рибу и кромпир-пире. А има и сулудих комбинација: у мензи сам први пут видео да се пљескавица једе са чорбастим пасуљем.
Они који имају среће дођу и до чоколадице или сока, мада углавном, „као коринђаши”, изађу са јабукама и наранџама. Будући да тренутно ради само Велика менза, која на своје три линије послужи и до 10.000 оброка дневно, редови да се узме послужавник, а затим и врати, око 14 сати протежу се унедоглед. А ако немате жетон за есцајг, пресрешће вас прекорни поглед теткица, који опомиње да се повучете.
Миа Четник, која студира молекуларну биологију, била је, као и сваки бруцош, прилично збуњена када је први пут сама ушла у мензу.
– Где треба да станем, коме да покажем жетон, шта све смем да изаберем… Нисам знала да морам узети додатни тањир чак и уколико не једем супу, и тиме сам зауставила читав ред. Међутим, старији студенти вас у потпуности разумеју и саосећају са вама. Још једна предност мензе јесте што упознајете нове људе – додаје она.
Кад је уписао факс 2013, храна је, каже Жарко Цвејић, стварно била добра. Радиле су све три мензе: код Дунавског парка, Мала и оба спрата Велике мензе.
– Тамо сам ручао сваког радног дана, понекад и суботом, а вечерао само неколико пута, чисто да видим како је – присетио се Жарко. – Прве две године владало је опште задовољство, али од треће наовамо постајало је све горе. Легендарна пастрмка у пасуљу и остали „бисери” учинили су своје, те је менза постала неславни предмет исмевања. Примећујем да има све више локала са домаћом храном коју продају по грамажи. Ово је доста скупља варијанта за студенте јер вас ручак изађе 200–350 динара. Првих година студија, на две или три недеље доносио сам од куће замрзнуту храну која претекне од ручка и још нешто „за фрижидер”. Мама или баба би ми одвојиле мало у пластичне посуде како би ме сачекало када дођем. Пре него што сам се преселио у Нови Сад, нисам знао ни јаја лепо да направим, па сам тражио од родитеља да ме науче основно, као што су омлети, сатараш, шпагете и макароне, печено месо. У току студија сам све више и више кувао, док нисам потпуно престао да идем у мензу. Не бојим се да пробам нешто ново, не пратим рецепте, него све зачиним по укусу, и трудим се да кувам што разноврсније.
Иако смо Драгана Митровића са прве године хемије затекли испред, рекао нам је да у мензу не долази управо због чекања, које некад траје и по 30 минута.
– Обично прескочим доручак јер журим на предавања, ручам око 17 у неком од локала у околини стана или факултета, а вечерам око 3, кад завршим с учењем – додао је Драган. – Свратим понекад на гирос и колу за 230 динара на Булевару ослобођења, а кад се ужелим куваног, моји пошаљу од куће домаће хране.
Студентски град, кажу, не може се похвалити превеликим избором за гладна уста. Кад сте кратки с временом, добро дође и трафика на Пољопривредном факултету или индекс сендвич од 140 динара у „Фуд хаусу”, који, тврде, уме да их држи ситим целог дана. А ако је пауза дужа, скокне се до пекаре „Жеки”, „Минуте”, „Макијато факса” „Лофта” или „Индекс хауса”, који ради нонстоп.
Вегетаријанка Андреа Кузман, на трећој години биологије, све спрема сама, будући да у пекарама и локалима брзе хране, где је и даље чудно гледају кад затражи сендвич без меса, и нема много тога за њу. Водећи паметно сопствени буџет, уме да за 50-100 динара скува здрав и хранљив оброк, а њена препорука је пиринач са грашком.
Слађана Милачић
