Карловчани на врху Европе после 57 година

Каровачки планинари су после безмало шест деценија поново освојили највиши врх западне Европе, Мон Бан. Овог пута то је прошло за руком члановима Планинарско-смучарског друштва „Стражилово“ Зорану Јаковљеву и Браниславу Срдићу, а пре њих то су учинили августа 1960. године Радивој Ковачевић и Јосип Матуски.
mon blan 2 rez
Фото: Приватна архива

Експедиција на Мон Блан, коју је организовао Планинарски клуб „Балкан“ из Београда, трајала је 12 дана , од 5. до 16. јула и обухватала је успоне на три врха. Поред два момка из Сремских Карловаца у експедицији је учествовало још 16 планинара из Србије, Македоније, те Босне и Херцеговине.

Један од чланова карловачког тима, Бранислав Срдић каже да освајање Мон Блана за њега значи остварење снова.

„То је један од оних циљева који је постављен превисоко, тада када сам га одсањао“, каже овај планинар.

„Успех који уноси осећај задовољства, али и потврђује да у животу ништа није неомогуће. Била је то незаборавна аванатура која мења човека заувек. Остварен сан који ствара простор за нове снове.“ 

Експедиција је, по Срдићевим речима, подразумевала излазак на два припремна врха са циљем што боље аклиматизације.

Фото: Приватна архива

„Прво смо се попели на четврти највиши врх Аустрије (Гросвенедигер 3.674 метара надморске висине) и заиста у лепим временским услвима уживали у пејзажима аустријских Алпа. Успон је трајао два дана, да бисмо се у једном дану спустили скроз назад до аутобуса. Затим смо се пребацили у Италију, где смо се пењали на највиши врх те земље (Гранд Парадизо 4.061 мнв) у истоименом Националном парку на северо-западу. За успон и силазак нам је требало по два дана. Приликом успона смо цео један дан ходали по јакој киши, да би у јутру изласка на сам врх било суво време са изузетно јаким ветром и ниском температуром. Успон је био прилично напоран, готово целом дужином се ходало по снегу и глечеру, у навезама и са комлетном опремом, што је додатно успоравало кретање.“

По успешном окончању изласка и силаска са Гранд Парадиза, Планинари су се упутили за Француску и град Шанмони. Из Ла Фајета су чувеним зупчастим возом изашли готово на 2.300 метара одакле су кренули на успон ка првом кампу, код дома Тетрус. Релативно брзо су изашли, подигли шаторе и преспавали на 3.200 метара, по невероватном ветру и хладноћи. Сутрадан су наставили до другог дома Де Гутеа (3.800), преласком преко Кулоара смрти и изузетно занимљивом и захтевном фератом.


На реду италијански Доломити

За карловачке планинаре нема предаха.  Већ  9. августа група од седам  планинара иде у Италију, на Доломите где ће се пењати  на врхове око 3.500 метара надморске висине. То је ,како каже Срдић, пођеднако  важна акција, посебно због тога шо је ова потпуно у њиховој  организацији. Током јесени их чека неколико  акција по Србији.


„Дошли смо до најмодернијег планинарског дома у овом делу света, врло рано отишли на спавање и већ у 1 сат после поноћи кренули припреме за успон на Мон Блан“, објашњава Срдић.

„Покрет је био планиран за 3 сата, када само кренули са осталим планинарима из свих крајева света. Процена је да нас је на стази тог јутра било више од  200, јер је данима пре тога било немогуће изаћи на врх због лоших временских услова. Ноћ је била ведра и мирна и као да је обећавала исто такво јутро и дан. Тако је и било, поред изразито јаког ветра који је бријао лице, све остало је било савршено. Изузетно напоран успон по експонираним ножевима и залеђеним литицама, споро кретање у навезама и велика гужва су обележили излазак на кров Европе. Осећај је невероватан и тешко да се може описати одговарајућим речима. Божији!“

За ову двојицу Карловчана ово је највећи успех у досадашњој планинарској каријери. Обојица су почела да се баве планинарством средином деведесетих година прошлог века. До сада су организовали или учествовали на бројним високогорским турама у земљама некадашње Југославије, Румуније, Бугарске, Грчке, Италије, Аустрије. Међу најзначајније планине и врхове које су освојии у том периоду се убрајају Дурмитор, Хајла, Комови, Проклетије, Шар планина, Маглић, Прењ, Чврсница, Триглав, Мангарт, Олимп, Мусала, Молдовеану, Гросглокнер ... Мон бан спада, како кажу, међу највише врхове на које су се до сада попели и зато овај успех има посебну важност за њих као и за матично планинарско друштво.

Фото: Приватна архива

Планинарско друштво из којег потичу, може да се похвали са много тога. У првом реду је то традиција дуга више од  90 година, као и изузетни резултати које су постизали чланови педесетих, шездесетих и седамдесетих година прошлог века.

„То је наследство које је нову генерацију планинара обавезало на напоран и вредан рад са жељом да будемо достојни наших претходника“, каже Бранислав Срдић.

Фото: Приватна архива

„Планинарски покрет у Карловцима је деведесетих година и почетком новог миленијума готово нестао, али је једна нова генерација младих људи, уз помоћ неколико старих легенди, поново оживело рад друштва. Данас наше друштво броји више од 50 чланова, активни смо како у планинарству, високогорству, алпинизму, оријентационим такмичењима, школовању кадрова кроз алпинистичке курсеве, курсеве за водиче. Наши чланови су редовни учесници на Скyрунинг првенствима, треккинг лигама, скијању, преживљавању.  Обновили смо планинарски дом на Стражилову који данас представља један од најбољих објеката тог типа на Фрушкој гори. Фокусирани смо на рад са децом и младима, организујемо бројне едукације и школе у природи, уводимо нове садржаје намењене најмлађима. Спремамо једну монографију о 100 година планинарства у Карловцима, капитални преглед једног века у цокулама.“

З. Милосављевић

Aleksandar Petrovic
08.08.2017 • 09:04
Moji drugari iz školske klupe, svaka vam čast, neka Mon Blan bude uvertira za nešto više i dalje.
EUR/RSD 117.3179
Најновије вести