КИБИЦФЕНСТЕР: Лавиринт

Да ли сте икада били изгубљени у лавиринту неке зграде? Ако мислите да је то чиста небулоза, јер се такве зграде у Новом Саду не граде, грдно се варате! Поједине стамбени објекти у нашој вароши баш имају лавиринт.

Пројектант је употребио сву своју машту да конструише „модрену“ зграду с мноштво врата, дугачких ходника и кривина и направио лавиринт! Човек, који не живи у таквој згради лако може да изгуби оријентацију, поготово ноћу кад је у ходниику слабо осветљење, а светло се уз то аутоматски угаси за трен.

У тако саграђеној згради, недалеко од железничке станице, станује мој стари пријатељ. Срела сам га случајно након „сто година“ и у то име позвао ме је у госте. До његовог стана смо стигли лифтом. Кад смо изашли из њега наравно нисам обратила пажњу на то да је ходник прилично „компликован“. Како се касније испоставило та непажња била је моја прва грешка. Елем, време проведено у ћаскању и евоцирању старих, лепих успомена полетео је и требало је да се крене кући.

- Отпратићу те улаза  - понудио ми је домаћин, али сам га одбила, што се испоставило као непромишљено с моје стране, али сам то схватила тек у полумрачном ходнику, направљеног баш у стилу неког лавиринта. Не би то био проблем да сам пронашла лифт, али нисам, па сам кренула степеницама, уверена да ће ме одвести до улазних врата. Међутим.. Одвеле су ме до неких врата, кроз која се није могло никако изаћи. Цимала сам их, али без резултата. Да невоља буде већа у међувремену се светло угасило. Ноћ, тишина и нигде никога. У ходнику је постало сабласно, баш као у хорор филмовима. Само је Фреди Кругер из “Улице брестова фалио, па да се следи крв у жилама. Ухватила ме је нека неопбјашњива паника. Мало ме је смирило кад сам се сетила да имам мобилни телефон у ташни.   

- Мркли је мрак! Ту сам негде у неком од ходника код заблиндираних врата! – рекла сам свом домаћину кад сам га позвала преко мобилног.

- ­С леве стране напипај прекидач за струју. Упали светло и врати се лепо степеницама куд си и дошла. Ту ћеш с леве стране да наиђеш на лифт. Попни се до трећег спрата и спусти се до приземља. Ајд уради тако, остаћу на вези.. Ни данас ми није јасно зашто сам морала да се вратим баш до трећег спрата, али свеједно, урадила сам све по инструкцијама. Заиста сам нашла лифт, ушла у њега притисла сам дугме, он је кренуо, али и изненада стао између два спрата! Који малер! Човек просто да не поверује, као да је у некој зачараној згради.

- Силази! Лифт се заглавио, нећу да проведем ноћ у њему! – завапила сам поново преко мобилног.

- Полако само, немој одмах да паничиш! Притисни поново дугме и кренуће...

Руке су ми се тресле од нервозе, али сам урадила како ми је речено и гле! Лифт је коначно кренуо како Бог заповедава,  Кад су се његова врата отворила, нисам угледала ни Фреди Кругера, нити других сабласних ликова, него велика стаклена улазна врата кроз којих  је долазила бљештава светлост с булевара.

Ето, колико мало треба да се човек на крају напорног дана осећа срећним!

Пише: Ержебет Марјанов

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести