По обичају, поворка долази до самог гроба великог песника и најпознатијег карловачког ђака Бранка Радичевића на Стражилову, где се служи помен, а јуче га је свештенство служило у Саборној цркви у Сремским Карловцима.
– Састали смо се у центру у 6 сати ујутру, а киша нам није сметала – објаснио је члан Православне омладинске заједнице из Сремских Карловаца, која учествује у организацији Ђурђевданског уранка, седамнаестогодишњи Владимир Јовановић. – Коње и кочије окитили смо липом и разним другим цвећем, што симболизује нашу жељу да година буде што боља и да Карловци цветају. Ђурђевдански уранак се обележава широм Србије, али у Сремским Карловцима је све то мало другачије. Након одласка на Стражилово, у повратку смо обилазили куће у којима се слави Ђурђевдан, те честитали славу домаћинима и укућанима.
По речима младог организатора, традиција Ђурђевданског уранка у Сремским Карловцима заправо никад није прекинута, као што многи мисле, само је поворку чинио мањи број људи, а пре две године су им се, након више од деценије паузе, поново придружили ђаци Карловачке богословије уз велики број Карловчана.
– Мој отац је, могу тако да кажем, одржао ту традицију, а током осамдесетих година прошлог века на уранак је ишао готово сам. Почетком 21. века ишли су само мој отац Стеван Јовановић Генерал и стриц Миша Јанковић Маргин, чиме је традиција одржана – закључује Владимир Јовановић.
Б. П.
