Учење свирања инструмената одвија се индивидуално, а једини групни програм је „Склоништанце” за предшколце. Осим индивидуалних часова, који су основа музичке едукације, КЦ „Склониште” формира музичке сатаве и ансамбле. Активности којима се баве могуће је пратити и на „Фејсбук” и „Инстаграм” профилима „Културни центар Склониште”.
Један од можда најважнијих аспеката извођења музике је та сарадња, свирање с другом децом, одраслима, па и професионалцима, објашњава професор клавира у Културном центру „Склониште” Бранислав Томић. Како додаје, њихова професорска пракса показала је да такав начин учења и рада ништа не може заменити.
Ниједна књига, педагогија или вежба не може заменити твој рад с другим музичарима и ту синергију извођача. То је нешто по чему смо, мислим, јединствени, и људи то препознају као један од наших квалитета. Немамо неки маркетинг, не рекламирамо се, једноставно, људи чују за нас, а многи су присуствовали нашим концертима, вели наш саговорник.
Обично кад чују за појам музичка школа, људи помисле да је реч о деци, међутим, КЦ „Склониште” отворено је за све узрасте.
Имамо ученике од четири-пет година, па све до 55-60. Разни су то профили људи и деце који желе у било којем добу живота да науче да свирају неки инструмент, и одмах бих желео да демистификујем – то је могуће! Потребни су добра воља и рад на себи да научите нешто ново чиме желите да се бавите. Наравно да је потребан и таленат, али не заборављамо ни чувену флоскулу: „95 одсто рад, а пет одсто таленат”, и могу вам рећи да је то истина.
Репертоар је шаролик – од класике до савременог. Афинитети полазника, али и професора, различити су, те је потребно успоставити равнотежу. Много је полазника који имају своју ауторску музику, за шта увек добијају подршку, „ветар у леђа”.
Ко год од најмлађих дође, редовно се закачи за бубњеве, с осмехом додаје Бранислав Томић.
Симпатичан тренд у школи током последњих неколико година увео је, како додаје, њихов професор бубњева Ненад Којић, који је развио целу класу девојака које свирају бубњеве, што је људима обично атрактивно јер нису навикли на то.
У Културном центру „Склониште” негује се индивидуализам.
Полазници Културног центра „Склониште” два пута годишње наступају у „Студију М”, што је фокус њихових активности. То буду велики концерти у професионалним условима, снимљени аудио-визуелно, а већину је могуће погледати на „Јутјубу”.
Ту су снимци целих концерата и сматрам да се, гледајући их, најбоље може препознати та енергија коју заправо ми овде негујемо, открива Бранислав Томић.
По његовим речима, то значи њихово стремљење нечему вишем – заједничкој музици и уметности, и да у целом том процесу уживају. Наша деца су сјајна, они с осам-девет година први пут стану на бину „Студија М” са својим професорима и старијим колегама. Бендови се комбинују. Рецимо, бубњарка има од осам до десет година, а гитариста 50, и то буде супер јер сви свој посао схватају професионално. Велики број наших полазника нема амбицију да буду професионалци у музици, међутим, ми их учимо професионалном приступу, казао је Томић.
Сматрамо да је свакоме потребно прићи на посебан начин, поготово у уметности. С обзиром на чињеницу да нисмо у формалном школском систему, не зависимо од стриктних планова и програма, тако да овде стварно имамо слободу да часове и рад прилагођавамо индивидуи. У мом педагошком искуству показало се да, чак и кад бих помислио да неко можда није талентован, у једном тренутку полазник ме изненади. Дакле, коме ће се шта и кад отворити, више је ствар мене, као педагога, и мог приступа, него полазника. Желим да верујем да сви у ствари имамо ту уметност у себи, само је потребно добро усмерење и ми овде дајемо све од себе да из свакога извучемо оно најбоље, те да и сами полазници науче да до краја осмисле и произведу нешто лепо, закључује професор Бранислав Томић.
Б. Павковић
