Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност за тај једнодневни пројекат издвојио је пола милиона динара.
– Овог пута у центру пажње је примењена уметност и идеја је да се радови те деце пренесу на одећу – објашњава доценткиња монументалног сликарстава на „Едуконсу” Јелена Секулић Вољанек. – Желимо да правимо бренд од њихових цртежа, од Дечјег села, да им објаснимо да су они веома важни и да ће те радове носити не само они него сви они који учествују у њиховом одрастању. Ми смо комшијска установа и желимо да им помогнемо и дамо им љубав кроз знање које имамо.
Цртајући слободном техником, која заправо подразумева коришћење дрвених бојица и фломастера, малишани су сликали оно што их свакодневно окружује, што их занима, али и оно за чиме чезну.
– Мој избор је излог с хаљинама, то ми је прво пало на памет – каже дванаестогодишња Ивана, и додаје да воли да иде у шопинг и купује фармерке и хаљине. – Прво сам цртала оловком, а онда бојила фломастером. Значи ми много што сам овде, с другарима сам и нисам сама.
Најмлађи, петогодишњи Лука, познати је враголанко и, како кажу, воли да црта све и свашта, па је тако и на прексиноћној радионици цртао воз, иако се никад није возио у њему.
– Не цртам често у слободно време, али кад цртам, то буде фудбалска лопта или школски прибор – каже деветогодишњи Здравко, који тренира фудбал и игра десног бека.
Л. Радловачки
Фото: Ф. Бакић
