Њен оснивач и власник Миленко Мића Илић данас је од кућне производње стигао до хале опремљене најмодернијим машинама и пратећим материјалом. Истина, производни погон премештен је у Нови Сад, у индустријску зону, јер су капацитети и број запослених захтевали знатно већи простор, а фирма је у међувремену променила име у „Пера пласт”.
– Запошљавам 22 радника, за које плаћам све неопходне доприносе јер другачије не бих ни радио – каже на почетку разговора тај мали привредник из Буковца. – У међувремену сам погон фирме опремио с више од 20 машина, а производни процес успео сам максимално да заокружим, заједно с рециклажом. Капацитет на месечном нивоу креће се између 200 и 300 тона произведене робе, а радимо углавном најлон кесе и yакове различитих формата.
Илић каже да „Пера пласт” производи и за домаће и за страно тржиште.
– Највећи део робе пласирамо у Белгију. Вероватно је, када је приватни производни бизнис у питању, увек исто, а то значи да успевају само они који имају обезбеђен пласман робе. Познајем доста пластичара и видим да мање-више сви добро послују, што значи да је наишао стабилан период за ту врсту посла. Но, до пре само неколико година није било тако и мало је недостајало па да се спакујем и преселим у Русију – каже наш саговорник, и напомиње да редовно посећује међународне сајмове по Европи и земљама у оркужењу који се баве производњом пластичне галантерије.
Миленко има двојицу наследника, старијег Александра и млађег Петра.
– Старији се посветио воћарству и земљорадњи, а хоби му је фолклор. Недавно је постао отац, а ја деда, па је шестомесечни Урош донео највећу радост у нашу породицу. Што се млађег Петра тиче, он је, спортски „повукао” на мене. Игра фудбал, а ове сезоне члан је Фудбалског клуба „Звијезда” из Градачца, који се такмичи у Првој лиги федерације БиХ. Планирамо да једнога дана, када заврши каријеру активног бављења фудбалом, наследи посао који данас ја водим – истиче Миленко, не пропуштајући да спомене и супругу Драгану, за коју каже да је стуб породице.
Некада се и сам активно бавио фудбалом, а најдужи период провео је у матичном „Фрушкогорском партизану” из Буковца.
– Од 14. до 32. године играо сам, уз кратке прекиде, за моје Буковчане. Неко време био сам у омладинцима „Кабела”, а касније и првом тиму „Шајкаша” из Ковиља. За „Фрушкогорски партизан” ме везују лепе успомене, а нарочито за сезону када смо се крајем осамдесетих пласирали у Новосадско-сремску зону, највиши ранг у којем се наш клуб такмичио. Дуго сам, по завршетку сениорског стажа, играо за ветеране, па ми је и данас жао што нам се та секција угасила и што се више не окупљамо. Ипак, с друге стране, радује ме то што клуб окупља младе снаге, што се успешно такмичи, а нас неколицина приватника труди се да им помогне када и колико може – вели Илић, додајући да је Буковац једно од најлепших села, с прелепим положајем и дивним људима који га насељавају.
На помен све чешћег указивања еколога на неопходност смањења употребе пластичних кеса, Миленко Илић има спреман одговор:
- Поштујем еколошку свест, али сам свестан и реалности. За почетак би требало законом прописати дебљину кеса и yакова, па тако не бисмо на сваком кораку видели „летеће кесе” које свима сметају и загађују околину. С друге стране, увелико размишљам о престројавању у ходу и складу са захтевима сутрашњице па ће „Пера пласт” вероватно већ од следеће године део производње посветити папирном програму – каже Илић.
С. Савић
Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” суфинансиран је од стране Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
