Како је за “Дневник” објаснио руководилац Одељења за научноистраживачки рад, едукацију и међунардону сарадњу и шеф стручног савета покрајинског Завода за хитну медицинску помоћ др Сандро Копиловић, он се користи уколико дође до прекида рада срца, те особа не дише и без свести је.
- Ако се било шта деси, неко изгуби свест, колабира и сруши се, прво се позива Служба хитне помоћи, а затим се тражи радник који је обучен за рад на аутоматском екстерном дефибрилатору – појашњава др Копиловић. – Апарати су изузетно једноставни, те их могу користити и лаици са минималном обуком. Руковођење не захтева никакву претерану стручност. Уређај који својим софтверским склопом вербално, путем звучника, наводи особу која њим рукује како да ради реанимацију, масира пацијента, како да да вештачко дисање, док, истовремено, анализира врсту поремећаја ритма код пацијента, а резултат је поновно покретање срца које је стало.
И стварно, демонстрирајући екипи “Дневника” рад апарата, отворањем поклопца, уређај сам почиње компјутерским гласом да наводи доктора поступно на сваки корак. Апарат садржи два печера која се постављају на гоњи и доњи део голог грудног коша. Затим глас обавештава да се пацијент не дира, те почиње са анализирањем ритма. Када се заврши тај процес, који је краткотрајан, апарат наводи спасиоца да започне вештачко дисање и масажу срца.
- Сваки минут је битан и у томе се огледају значај и важност тог дефибрилатора јер прави разлику између живота и смрти, зато је негде и важнији од високо стручне помоћи која може доћи прекасно – искрен је наш саговорник. - Сваки минут по престанку срчаног рада односи шансе, те можемо рећи да су после 10 минута неуказане прве помоћи шансе за преживљавање, практично, нула, осим у изузетним околностима. Уређај је максимално једноставан и захтева минималну обуку која се пружа код нас у Заводу за хитну медицинску помоћ, стога бих препоручио, како радним организацијама, фирмама и предузећима, тако и појединцима да савладају минималну обуку и сутра буду припремљени да неком спасу живот.
У Новом Саду уређаји су постављени на 15 локација - у Градској кући, затим предузећу “Лука” Нови Сад, на стадиону “Карађорђе”, на Спенсу, на Штранду, у Основном суду, као и на Медицинском факултету и Факултету техничких наука, као и у Заводу за здравстевну заштиту студената. Такође се налази на Футошкој и Лиманској пијаци, у згради ЈП “Информатика”, у Културном центру Новог Сада, на Градском гробљу и на Железничкој станици. На сајту покрајинског Завода за хитну медицинску помоћ Нови Сад доступан је телефон службе која организује обуке које се раде у тој установи.
- За сада нема назнака да ће се они постављати негде још у граду, а по мом мишљењу је апослутно разумно да се они поставе и у биоскопима, позориштима, основним и средњим школама и факултетима, практично на свим местима на којима се окупља већи број људи – каже доктор Копиловић, додавши да улагања нису велика, нарочито ако се пође од чињенице да се повећава стопа преживљавања бар за 30 одсто.
Два аутоматска екстерна дефибрилатора су постављена на Лиманској и Футошкој пијаци још 2009. године, а купљена су од новца које је издвојио Град Нови Сад. Запослени у ЈКП „Тржница“ пролазе обуку за пружање прве помоћи, тако да су обучени за реакцију у случају срчаног застоја.
И. Бакмаз
