То сведочанство тровековног постојања исписали су настојатељ Алмашког храма протопрезвитер-ставрофор Миливој Р. Мијатов и директор Историјског архива Новог Сада Петар Ђурђев, али окосницу тог дела, како је наглашено на промоцији у препуној сали Галерије Матице српске, чини „Летопис” Алмашке цркве некадашњег алмашког пароха Алимпија Поповића, који прати прошлост светиње од настанка до 1958. године.
На промоцији говорили епископ новосадски и бачки Иринеј, управница Галерије Матице српске Тијана Палковљевић Бугарски, аутори и конзерватор Галерије Матице српске Данило Вуксановић.
– У књизи се сусрећемо с посебношћу људи, која је свакако огледа и у начину на који је саграђен нови храм 1797. године, трећи по реду на истом месту, без рушења постојећег, већи од других новосадских, премашујући предрачунску вредност испостављену за градњу новог храма читавих 2.714 форинти – рекао је Данило Вуксановић, мислећи на Арсенија Теодоровића и Андреју Шалтисту који су живописали овај храм. – У монографији читамо како је црква заправо обзидана да се не би реметио постојећи богослужбени поредак и да се верном народу не би ускратило поклоњење чудотворној икони Мајке Божје која је касније у Буни 1848. године нестала, да би 1905. новосадски књижар и штампар Арса Пајевић платио да, на истом месту, сликар Урош Предић изобрази нову икону Богородице с малим Христом у рукама.
Овај Богородичин трон, али и учешће у сликарским, каменорезачким и скулпторским радовима, као што су нацрти за израду камених портала, приписују се дрворезбару Аксентију Марковићу, који је иконостас за Алмашку цркву завршио 1791. године. Дакле, као да је све смештено у симболичке оквире места на којем је црква била, обележавајући тада, баш као и у савременом тренутку, дух једног места, гениус лоци, заштитничку функцију особеног православног новосадског храма, у којем су се све уметности сјединиле у једну лепу целину, осликавајући раздобље када је уметничко дело постало бескрајна метаморфоза.
Говорећи у улози уредника тог капиталног дела, које су фотографијама употпунили ђакон Мирослав Николић, Мартин Цандир, Бранислав Лучић, Душан Јоцић, и издавачка кућа „Платонеум”, Миливој Мијатов је обајснио хронологију настанка, не пропуштајући да се захвали свима који су на било који начин помогли у томе. Због чињенице да су поштоваоци тог храма показали велику жељу да без накнаде дају допринос изласку из штампе тог луксузног штива, издавач – Црквена општина новосадска је одлучила да повуче не баш свакидашњи потез. Као што је на самој промоцији књигу о Алмашкој цркви добио свако ко јој је присуствовао, тако ће се она наћи на полицама школа, културних установа и инаституција, црквених општина по Епархији бачкој као поклон издавача.
З. Милосављевић
