Централни део свакако је био међународно такмичење у кувању пасуља, у којем је ове године учествовало 95 екипа. Такмичари су пристигли из Новог Сада и целе Србије, а с обзиром на међународни карактер, биле су ту и иностране екипе из Шведске, Италије, Босне и Херцеговине, Хрватске, Бугарске и Северне Ирске.
Прво место припало је екипи „Сунцокрета“ из новосадске ОШ „Соња Маринковић“, друго место освојили су „Голубари“ из Каћа, док је награду за треће место понела екипа „Срећковић“ из Београда. Награда за најудаљенијег такмичара отишла је у руке екипе „Вино фино“ из Нове Пазове.
– И ове године припремили смо богат програм – истакла је портпаролка „Бин фестивала” Соња Банчевић. – Остали смо при истом концепту, али, наравно, оплеменили смо га и новим садржајима. Осим главног дела и музичког програма, имамо школу јахања Коњичког клуба „Викинг“, Салашарску пијацу, у оквиру које се „Актив жена“ побринуо за све што је актуелно у ово доба године – печење паприке, кување парадајза и изложбу јела од пасуља. Манифестација је из године у годину све посећенија, а изузетно је значајна јер представља гастрономску понуду Војводине. Настављамо нашу мисију и визију, а то је промоција и очување једног од најомиљенијих јела у Србији – пасуља.
Помоћ породици Суботић из Нерадина
За чувени велики пасуљ, који се припрема у хуманитарне сврхе, био је задужен главни кувар Игор Попенгов. Цена порције тог пасуља била је 200 динара, а новац је, у оквиру акције „Буди хуман – погоди у срце“, намењен петочланој породици Суботић из Нерадина. Традиционално, права атракција манифестације биле су и „Равничарске игре“ за најмлађе и нешто старије.
Око десет занимљивих игара, попут такмичења у брзом једењу пасуља, испијању сока од парадајза, надвлачењу конопца и друге, увек окупи велики број учесника, што ни овог пута није изостало. И тај део имао је хуманитарни карактер јер је новац од уплаћене котизације такође упућен породици Суботић.
Весела атмосфера и дружење уз добро расположење и ове године су обележили популарну „Пасуљијаду”.
– Волим и мислим да знам да кувам – расположено и уз духовите опаске објашњава један од учесника такмичења у кувању пасуља, представник екипе „Вино фино“ Миле Мандић из Нове Пазове. – Има сигурно пет година како се овде такмичимо и увек смо на истом месту. Кувамо вероватно најбољи пасуљ и рекли су нам да је најбољи, мада нисмо ниједном победили, али били смо близу. Долазе људи, пробају и наш пасуљ је једини који се цео поједе. Тајни састојак не смем да одам јер људи после неће хтети да једу.
Искусни учесници увек су расположени да одају тајне квалитетног и укусног пасуља.
– Свако има свој тајни састојак, али мислим да је поента у томе да се одабере добар пасуљ, у смислу комбинације две-три врсте, уз квалитетно месо – препоручује победник првог „Бин фестивала“, садашњи координатор жирија Михал Мадацки. – Пасуљ се кува полако. Мајстор је онај ко успе зрно пасуља да сачува цело, а после се топи у устима. Чорбица би требало да изгледа као редак сос, примарно слана, а љуткаста у позадини. Обавезно се мора осетити укус пасуља. Многи греше јер стављају паприку бабуру и много зелениша, онда „убију” то нешто основно. Ако још ставе и зачине, попут каранфилића или мајчине душице, онда не знамо више шта је то. Мушкарци су хедонисти, они углавном воле да кувају пасуљ, јер ипак је то нека мушка прича – котлић, дим, успут мало алкохола, па то буде примерено. хедонистичком доживљају.
Б. Павковић
