Пчелари због смрзавања багрема у цвату и лоше сезоне на сунцокретовој испаши послују без покривених трошкова производње, а како се чини, ситуација за пчеларе из Новог Сада и њихове пчеле неће се поправити до краја године.
– Још увек немамо преглед сезоне јер она још увек траје, али нисам оптимистичан – казао је заменик председника Друштва пчелара „Јован Живановић” Ђорђе Мркић. – По нашим проценама, приноси су умањени 80 одсто у односу на вишегодишњи просек. Имали смо сувише топлу зиму, а у марту и априлу мраз, па је и паша багрема, липе, а и сунцокрета, веома лоша.
По његовим речима, ове године је у Војводини утрошена велика количина хербицида и инсектицида, а прскање воћа резултирало је умирањем пчела.
– Кошнице се возе на испашу на различите локације у нашој земљи – казао је Ђорђе Мркић. – Неки пчелари остају на багремовим пашама у Келебији, Бачу и Делиблатској пешчари, али има и оних који своје кошнице померају на Цер, Хомоље, или чак јужније, према Краљеву и Лесковцу
– Биоциди који се користе при сузбијању комараца утицали су на смањење броја пчела – рекао је Мркић. – Промена биљног састава на просторима пчеларења је велика, па се смањила разноврсност исхране, што је утицало на квалитет живота пчела. Доста аутохтоних корова који су били значајни за здравље пчела је уништено.
Један од већих проблема с којима се пчелари свакодневно суочавају је и „фалсификовање меда”, што подразумева лажно представљање производа који изгледом подсећа на мед, али се састав у потпуности разликује.
– Фалсификовање меда је присутно свуда, а захваљујући акцијама пчеларских организација, тај тренд је смањен током претходних година – казао је наш саговорник. – Некада је тешко распознати прави мед од лажног јер су се продавци тих производа веома извештили.
За 30 година бављења тим послом пчелар из Футога Петар Шумар не памти годину у којој је више ствари кренуло по злу.
– Мислим да прскање комараца дефинитивно има велику улогу у смањењу броја пчела – казао је Шумар. – Време је сада идеално, има кише, влаге и топло је, али смо, упркос томе, на сунцокрет отишли готово без пчела.
С продајом лажног меда на пијацама Новог Сада не слаже се ни Петар Шумар, а решење проблема налази у обавезним декларацијама које би требало да се истакну на свакој теглици меда.
– Мед се продаје без порекла и ознака, као домаћи мед, што треба да је јасан знак купцима да је у питању фалсификат – објаснио је Петар Шумар. – Лажни мед је изузетно прозиран и течан, а укус је пресладак. Прави мед је гушћи, растегљив и има оштар укус, који зависи од врсте. Стога саветујемо купце да мед купују увек од истог, провереног продавца или у већим трговинским ланцима, да би избегли куповину фалсификата
С њима се не слаже председник Управног одбора Иновативног кластера „Панонска пчела” Хаyи Зоран Јовановић, који тврди да пчеле не угрожава прскање комараца, већ да су за њихово умирање највише одговорне климатске промене.
– Стање с пчелама није добро, али није ни изненађујуће, с обзиром на то да климатске промене полако узимају свој данак – рекао је Хаyи Зоран Јовановић. – Наше мишљење је да мало чинимо на повећању засада биља и дрвећа, те се ослањамо само на пољопривреднике и њихов избор семена.
Нестанак пчела и њихово споро умирање, како је казао Јовановић, проблем је који је присутан дужи низ година. Друштва слабе па се број пчела по кошници смањио с 50.000 на 30.000, а с том информацијом још нико ништа није урадио.
На притужбе пчелара који сматрају да хемијски препарати за прскање комараца убијају пчеле, из „Циклонизације” су саопштили да су третмани комараца неопходни јер су они преносиоци разних болести, а да се за прскање користе високоселективни препарати с минималним учинком на природну средину.
– Имамо одличну сарадњу са Савезом пчеларских организација Војводине, Савезом пчеларских организација Србије, али и удружењима у више од 20 градова и општина у Војводини – казао је Дарио Аћимовић из „Циклонизацје”. – Окренути смо циљу да се највећи број комараца сузбије безопасним биолошким препаратима док су још у фази ларве.
Из „Циклонизације” су такође казали и да је сарадња с пчеларима резултирала тиме да су сви третмани померени у касне вечерње часове, када је већина пчела у кошницама, као и да већ готово деценију није забележен инцидент с пчелама.
Д. Андулајевић
