Иза њих је много успеха и дела, о чему сведочи и монографија „Генерација Хидротехничке школе Нови Сад 1948–52”, коју је један од њих, дипломирани инжењер Петар Пантелић, донео јер, како је рекао, тешко је сетити се свега после толико деценија. А монографија је обухватила све.
– На територији некадашње Југославије Хидротехничка школа постојала је само у Новом Саду – објаснио је Петар Пантелић. – Кад смо славили 30 година, окупило се много некадашњих ученика, али и професора, па смо причали о томе шта је ко урадио. Професори су били фасцинирани тиме с колико информација о својим постигнућима смо се појавили. Из наше генерације тројица су били директори „Водовода”. Од 65. годишњице окупљамо се сваке године, а ми који живимо у Новом Саду и сваког месеца. Ми смо генерација која сведочи о томе како се развијала планска привреда.
Увек је лепо сетити се успешних подухвата, али и анегдота, поготово оних које измаме смех.
– Ништа нисмо имали, ништа нам није требало. Били смо млади, здрави, дружили се, вечито весели. Ишли смо на радне акције и сваког лета наша школа је имала бар по једну радну бригаду. Наша Новосадска бригада учествовала је у изградњи Новог Београда – сећа се некадашњи ученик Станко Врбица. – Имали смо наставника, звао се Милић Матејин, инжењер по струци, поступао је с нама како треба. Улази у одељење с речима: „Седите, децо, и ја вама!” Ми питамо: „А шта, професоре?”, он одговори: „Мајку – и ви сте то мени пожелели.”
Б. Павковић
