Нове идеје истичу идентитет Сремских Карловаца

Након што је Студио „Д’Арт“ у фебруару ове године завршио идејно решење партерног уређења дела центра Сремских Карловаца, Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу доделио је карловачкој општини милион динара за израду идејног пројекта
Idejno rešenje parternog uređenja dela centra Sremskih Karlovaca Foto: Dnevnik.rs
Фото: Идејно решење партерног уређења дела центра Сремских Карловаца Фото: Dnevnik.rs

Након што је Студио „Д’Арт“ у фебруару ове године завршио идејно решење партерног уређења дела центра Сремских Карловаца, Покрајински секретаријат за регионални развој, међурегионалну сарадњу и локалну самоуправу доделио је карловачкој општини милион динара за израду идејног пројекта, чиме се давнашња тежња да се градско језгро средишта српске културе и духовности партерно среди, корак приближила реализацији.

Примарно нам је било да вратимо Карловцима карактер централноевропског историјског простора. То је један од ретких урбаних простора у Србији који има карактер хронолошког настанка свих културних, историјских и градитељских слојева (Дубравка Ђукановић)

На изради идејног решења студиозно је радио читав тим стручњака, с главном и одговорном пројектанткињом Дубравком Ђукановић на челу, који је пред собом имао јасан задатак: требало је сагледати простор од око 23.000 квадратних метара с двема целинама, а то су Трг Бранка Радичевића с деловима улица Карађорђеве и Патријарха Рајачића, и Трг патријарха Бранковића, изузимајући тржни центар, до моста над Ешиковачким потоком у Прерадовићевој улици, и у складу с његовим карактеристикама и оним што планска документа предвиђају, дати предлоге за његово уређење, укључујући и инфраструктуру. 

– Треба имати у виду да су на том простору важећа четири просторна плана и, што је најважније, с обзиром на одлуку о проглашењу Сремских Карловаца за просторну културно-историјску целину од изузетног значаја, имали смо посла с културним добром највишег националног ранга – каже Дубравка Ђукановић. – Наш задатак био је да разрадимо решења с конкурса који је локална самоуправа расписала 2012. године и ми смо се највише ослањали на другонаграђено решење. Руководећи се условима заштите, примарно нам је било да вратимо Карловцима карактер централноевропског историјског простора.

Фото: Карловачки ценрални трг сада Фото: Дневник.рс

То је један од ретких урбаних простора у Србији који има карактер хронолошког настанка свих културних, историјских и градитељских слојева. Наш концепт је био да сви ти историјски слојеви у Карловцима и широк дијапазон објеката који чине идентитет сам по себи, буду тим уређењем само више истакнути, да то буде природна подлога постојећој сценографији Карловаца, али савремено опремљена.

Претходно се упустивши у опсежну анализу појединачних објеката и природних вредности, тим је дошао до закључка да је реч о хетерогеном простору с различитим концептуалним решењима и материјалима.

– Пројектно решење смо засновали пре свега на очувању постојећих садржаја и објеката јер смо њих дефинисали као суштински важне и највредније у Карловцима за формирање идентитета тог простора – објашњава Дубравка Ђукановић. – Формирали смо широку пешачку централну зону, што јесте био основни пројектни задатак, а што је тенденција свуда у свету. Дефинисали смо и парковске и зелене површине, претходно их детаљно анализирајући, и испланирали све јавне садржаје и преиспитали услове за реорганизацију постојећих услуга. Бавили смо се, заправо, визуелно-естетским обликовањем простора у целини, али и сваког појединог елемента урбаног мобилијара, да све буде кохерентан визуелно-естетски простор. 

Фото: Предлог новог решења карловачког ценралног трга  Фото: Дневник.рс

Тим из Студија „Д’Арт“ предлаже проширење Улице патријарха Рајачића на њеном крају у мањи трг, такозвану пјацету, на раскршћу с Поштанском улицом, уз обавезно задржавање и претходну рестаурацију и конзервацију тамошње чесме, сада заклаоњене трафостаницом, која је предвиђена за уклањање. Осмишљен је и нови трг на крају Трга патријарха Бранковића. По речима Дубравке Ђукановић, то је место које представља сабрини простор за посетиоце Карловаца и, полазећи од тог закључка, предложени су садржаји на њему. У преобликованом објекту Савезног центра за механизацију, по њеним речима, могла би бити културна станица у склопу пројекта Европске престонице културе 2021, инфо-пулт – простор где ће они који дођу у Сремске Карловце моћи да добију све информације. На новом тргу убудуће би требало да буду садржаји који су сада расути по центру, али редизајнирани.


Уместо асфалта – камен порфидо

За поплочавање предвиђен је камен порфидо, сличан граниту, изузетних карактеристика. То је камен на који се често наилази у пешачким зонама у Централној Европи, погодан за ове климатске услове. Одабране су две димензије, у виду плоча и коцака попут калдрме. Чак су и канализациони поклопци замишљени као улошци у које се могу ставити плоче или коцке од порфида. Будући да су геодетска снимања показала да је између посматраних тачака зацртаних пројектним задатком висинска разлика 9,5 метара, као решење за прикупљање атмосферске воде изабране су решетке јер првобитно, готово неприметно решење, није одговарајуће за велику количину бујичних вода, које су карактеристичне за Карловце.


Фото: Дубравка Ђукановић Фото: Дневник.рс

– Предвидели смо да се реализација одвија по фазама, јер су у питању велики простори и новац, и нереално је очекивати да се све уради ођедном – напомиње Дубравка Ђукановић. – Прва целина се сама по себи наметнула, а то је Трг Бранка Радичевића, друга је Трг патријарха Бранковића, док би се у трећој етапи радило остало. Идејно решење је добило званичну сагласност Републичког завода за заштиту споменика културе и сада је оно у Покрајинском секретаријату за урбанизам и заштиту животне средине. Чекамо локацијске услове за пројектовање. Друга фаза је израда идејног пројекта, који, пошто се ради о простору од изузетног значаја, прегледа Ревизиона покрајинска комисија. Када се од ње добије сагласност, радиће се главни пројекат и пројекат за извођење радова.

Процењена вредност комплетних радова је 465 милиона динара.  

З. Милосављевић

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести