Како је Нови Сад лидер у издвајању новца за органску пољопривреду, Национална алијанса за локални економски развој НАЛЕД и Министарство пољопривреде препоручили су свим локалним самоуправама да следе модел субвенционисања који Нови Сад спроводи.
Огласом за давање у закуп и коришћење пољопривредног земљишта у државној својини у Новом Саду, издаје се 1.184 хектара земље, а према досадашњем искуству, члан Градског већа за привреду Милорад Радојевић објаснио је да се углавном лицитира земља бољег квалитета у Бегечу, Футогу, Ченеју, Ковиљу, Кисачу и Степановићеву. Процена је да ће се од расположиве издати око 20 одсто површине, по просечној цени од 237 евра по хектару, при чему би Град остварио приход од 22.300.000 евра, што је 40 одсто укупно оствареног прихода на основу закупа.
На основу права пречег закупа по основу узгоја и држања животиња, закупљено је око 176 хектара, при чему је Град имао приход од 13.300 евра. Град без накнаде уступа 700 хектара земљишта Институту за ратарство, Пољопривредном факултету, Пољопривредној школи, Пољопривредној стручној служби, Научном институту за ветеринарство и Окружном затвору.
Новац од закупа пољопривредног земљишта троши се за уређење атарских путева, одржавање каналске мреже, подизање ветрозаштитних појасева и анализу квалитета пољопривредног земљишта.
Лане је покренут Пројекат сађења ветрозаштитних појасева на територији града, док су студијом за подизање ветрозаштитних појасева из 2016. године, а затим и главним пројектима за све катастарске општине на територији Новог Сада, предвиђени појасеви на укупно 209 хектара. Ветрозаштитни појасеви ће бити дугачки 387 километара, са око 240.000 посађених садница, док је вредност овог пројекта је преко 100 милиона динара, а новац се обезбеђује из Годишњег програма коришћења и уређења пољопривредног земљишта. Прва фаза почела је у децембру 2020. године у Будисави, где је засађено 14.500 садница у дужини од 14 километара.
– Ветрозаштитни појасеви на подручју Града Новог Сада не постоје у довољној мери и због тога смо посебну пажњу посветили њиховом формирању – истакао је Радојевић. – Они би једини могли допринети контроли процеса деградације не само земљишних ресурса, већ и читавих екосистема.
Д. Андулајевић
фото: архива Дневника
