Није без разлога Нови Сад изабран за европску престоницу младих 2019. године, чиме је употпуњен са још више садржаја и могућности за омладину која чезне за новим дешавањима, слободом, културом и различитостима као обележјима нашег града. Један од разлога заљубљивања младих у овај град јесте управо тај што Нови Сад не престаје да дише 24 часа на дан, али који све то ради лагано. Тако резонује и двадесетчетворогодишња Јелена Божић, родом из Чачка, која је у Нови Сад ради студирања дошла пре пет година и не планира да из њега оде.
„Одлучила сам да останем, јер сам одмах након основних уписала мастер студије и почела да радим“, каже Јелена.
„Овде имам веће шансе за посао, напредовање, усавршавање, а и привукао ме је тако диван и лаган начин живота, као и људи које сам упознала. Да не помињем прву праву љубав. Посао није био пресудан, јер сам у међувремену могла и у Београду да радим, али је мени овај град увек имао шта да понуди. Посебан је, јер има дух урбаности и традиције. Најбоље речено: прођем центром и погледам у катедралу која има велику историју и тако је предивна, а онда испред ње најава за Егзит и опет се све уклапа. Град “од 7 до 77”. Највећа мана Новог Сада јесу поједини апатични људи који га не користе довољно, па кукају како у граду нема ничега. Томе бих додала и мањак паркинг места.“
Да се за овај корак не одлучују само млади широм Србије, доказ је двадесетосмогодишњи Зоран Бољановић, родом из Гацка, из Босне и Херцеговине. Зоран је у Нови Сад дошао 2009. године да студира, а сада ради у НИС-у као машински инжињер и као главни разлог остајања наводи веће шансе за запослење.
„Већи град - веће могућности, пронашао сам посао у струци и одлучио сам да останем у Новом Саду“, каже наш саговорник.
„За Нови Сад сам се првобитно одлучио због великог друштва и родбине која живи у овоме граду. Касније сам се навикао на овај град и некако ми је прирастао срцу. Нови Сад има неку специфичност у односу на остале градове, живот није толико брз као у Београду, а ипак нуди разна дешавања и занимљивости. Нисам размишљао о манама овог града, јер је за мене он сада најбољи град на свету.“
Како сазнајемо, нису само студенти они који заволе Нови Сад и остају у њему. Млада суботичанка Ивана Вујковић Ламић има много пријатеља који су студирали у Новом Саду због чега га је она често посећивала и заволела у толикој мери да је у својој 24-ој години одлучила да започне свој живот овде.
„Волим свој град, али Нови Сад је пуно живљи и веселији и самим тим лепши за живот“, рекла је Ивана.
„Дуго сам размишљала да ли је то права одлука, али желим да покушам јер сматрам да нуди много више могућности када је у питању проналазак посла у шта сам се и уверила након само месец дана. Нови Сад је град који ме сваким даном изнова одушевљава својом динамичношћу и лепотом, а одговара ми јер је и Суботица близу.“
К. Ивковић Ивандекић
