Будућност Новог Сада по идеји студенткиње архитектуре

На помен идеје одрживог развоја, многима су прва, а можда и једина асоцијација, еко-куће. Међутим, студенти архитектуре на Факултету техничких наука, у оквиру Урбанистичког пројектовања изучавају како да приницип одрживог развоја, као решења за будућност, примене на читав град, а своје замисли представљају кроз озбиљне радове.
Projekat
Фото: Дневник/ Ф. Бакић

За пројекат који се бавио одрживим развојем области око Морнарице и Бродоградилишта, који је касније искористила и за дипломски рад, студенткиња, сада мастер студија, Тања Иванишевић добила је и награду на Међународном салону урбанизма у Сремској Митровици.

“Идеја пројекта је била та да се та област реконструише и ревитализује, а водила сам се принципима одрживог саобраћаја, еколошке одрживости, као и социјалне и културне да би се очувало наслеђе”, објашњава ауторка рада Тања Иванишевић.

“Знамо да су Морнарица и Бродоградилиште такође део наслеђа Новог Сада, али га често не доживљавамо тако, везујући тај појам само за културна добра. Желела сам да се најпре ти простори сачувају и да им се да нова вредност, да оживимо и остваримо неке нове садржаје, као што је културни центар, галерије и слично, и да тај део Новог Сада буде равноправан с центром”, открива она.


Урбана пољопривреда би активирала заједницу

Једна од идеја које Тања Иванишевић и њене колеге с архитектуре изучавају на факултету је и урбана пољопривреда, која је, како она каже, врло атрактивна у европским градовима. Тако нешто је пожелела да види и у свом граду, па је тај принцип применила у свом раду на део око Морнарице.

"Тако би они који немају своје парцеле и живе у становима, а желели би да имају простор где би могли да гаје поврће или неке друге културе, могли да користе кровне терасе или дворишта у унутарблоковском простору", објашњава наша саговорница.

"На тај начин бисмо активирали и локалну заједницу кроз различите размене, где би, на пример, угоститељски објекти могли да уступају грађанима део парцеле, а касније да део узгојеног поврћа користе у својим кухињама. Ту долазимо до идеје социјалне одрживости, где део града живи сам од себе, где је воља суграђана кључна, па мислим да у урбанистичким подухватима треба почети од самих људи."


Осим децентрализације града, коју би тако постигла, Тања је увела још неке битне измене у тај део Лимана. Једна од њих је канал, који би омогућио да Дунав уђе и у градско ткиво, а истовремено би служио за сакупљање кишнице, омогућивши одржив извор енергије. Уз канал би било постављено зеленило, настављајући се на већ постојеће растиње, које би се тиме очувало, али и проширило даље ка Лиману. То би, према речима наше саговорнице, условило и нове просторе за суграђане, нове садржаје и промоцију бициклизма и пешачења.

Питање саобраћаја решила би кроз кружну линију градског превоза, а улице у обновљеном делу око Морнарице и Бродоградилишта биле би претежно пешачке, с колским саобраћајем који би досезао само до одређене тачке, наглашавајући потенцијал „зелених” начина кретања. Иако би се њене идеје вероватно многима свиделе с обзиром на то да је у центар пажње поставила интересе обичног човека, Тања Иванишевић примећује да такви и слични подухвати неће бити одрживи док се не промени свест суграђана.

“Комерцијална сврха није најбитнија, већ да пројекат може да допринесе самом граду. Начин размишљања је врло битан јер је одрживи развој наша будућност. На Зеленом венцу у Београду се прави први зелени центар. Зашто и Нови Сад не би кренуо од неких урбанистичиких подручја у којима би идеја одрживог развоја могла да се представи и приближи људима?”, упитала је Тања.

Д. Ристић

Goran car
16.05.2018 • 12:18
Svaka cast i treba da se podsticu ovakvi radovi koji guraju nasu Vojvodinu daleko napred gde i pripadamo
EUR/RSD 117.9120
Најновије вести