Лист “Дневник” и уредник наше Судске хронике Милан Бозокин добили су повељу за нарочит допринос у остваривању програмских задатака Организације резервних војних старешина (ОРВС). Признање у име “Дневника” примила је уредница Новосадске хронике нашег листа Александра Брзак.
Наш лист завредио је повељу јер је у протеклом периоду објавио више од стотину текстова о ОРВС, а посебан допринос дао је Бозокин, који је као новинар присуствовао и писао о њиховим значајнијим активностима.
Помоћник градоначелника Александар Петровић честитао је Дан резервних војних старешина Србије њиховим припадницима и пожелео да знања, стечена током ових година, пренесу и на млађа поколења у мирнодопске сврхе.
- Када нека организација, удружење, институција обележи један век од оснивања, тада се скида капа, а наклон је до земље, и не поставља се питање оправданости организације која толико дуги низ година траје, ради и опстаје - рекао је Петровић. – Ми Новосађани, али и остали грађани, поносни смо на Организацију пре свега због традиције укорењене у српском народу, а то је искључиво одбрана, јер наш народ никад није био агресорски. Морам да одам признање овој организацији и због тога што је увек била на бранику отаyбине, увек је стајала уз војску, цивиле, када је то требало и када је било најтеже и на местима које је тадашња потреба изискивала.
Према речима заменика председника Организације резервних војних старешина Милана Јагњића, ова је година великог јубилеја за њих, и није само подсетник на стогодишњицу од оснивања.
- Овај јубилеј означава и сто година напорног рада, а за неке и ратовања и страдања и, пре свега, опстајања у тешких догађајима који су задесили нашу земљу и наш народ у протеклом веку - истакао је Јагњић. - ОРВС Града Новог Сада посебно може да се похвали тиме што је више пута проглашавана за најуспешнију, а верујем да ће тако бити и у будућности јер сваке године подмлађујемо и попуњавамо чланство новим резервним официрима.
Група преживелих официра и ратника из Првог светског рата одржала је оснивачку скупштину Удружења резервних официра и ратника 15. септембра 1919. године, који су истог дана годину раније кренули у пробој Солунског фронта. Удружење је наставило да живи до данас, а уз неколико измена назива, и даље има мисију да одржи спомен на ослободилачке ратове и пале борце за слободу отаyбине.
В. Бијелић
