Тада су, за застрашујућу успомену Буковчанима, оставили 398 убијених становника тог места.
Пировале су усташе по Буковцу, страдали су сви живи на које су црнокошуљаши наишлих по кућама, а поштеђена није била ни живина. Побијени су немоћни старци и старице, а оне који нису били у месту, нашли су у шуми и ту их докрајчили камом и куршумима. Нису крвници ни после тога оставили на миру то, махом српско место, јер је око 750 људи отерано у логоре у Јасеновац, Сремске Карловце и казниону у Сремској Митровици. Одатле се мало ко вратио. И многи фолксдојчери, који су живели у доњем делу Буковца, помагали су кољачима.
Сваке године на тај датум у селу се одржава помен убијенима и стрељанима. У дворишту Спомен-школе „22. август” служен је помен настрадалима, а чинодејствовали су протојереј-ставрофор Хаyи Драган Видаковић и јереј Славољуб Видаковић.
Славољуб Видаковић је рекао да се тај помен сваке године одржава да бисмо се подсетили на наше страдалнике:
– Усташе су чиниле злочине које људски ум не може да замисли – казао је Славољуб Висаковић. – У Јасеновцу и Сремској Митровици многи Буковчани су скончали живот у највећим мукама. Тако нешто не сме да се заборави. Сведок свега је ова школа и Света православна црква и док смо живи, памтићемо то зло.
Текст и фото: М. Павловић
