Династија Карађорђевић је још од Карађорђевих настојања да дође у додир са Наполеоном и стекне подршку за борбу против Турака, неговала специфичне и дубоке везе са Француском. Од династичке смене и доласка краља Петра Првог Карађорђевића на српски престо, дефинитивна је била и политичка везаност за Француску која се након Великог рата пренела и на његовог наследника.
У време Великог рата личност регента Александра Карађорђевића у француској штампи је претежно позитивна. Као владар који је делио судбину народа, уз оца Петра Карађорђевића, у француској јавности служио је као пример храбрости, пожртвованости и честитог владара.
Када је реч о политици краља Александра, он није увек у својој спољној политици могао да се ослони на некадашњу савезницу. Посебно се после потписивања Споразума о пријатељству између Француске и Краљевине СХС, симболично потписаног у Паризу 11. новембра 1927. године, у Београду веровало да се коначно крочило у оквир француског система безбедности у Европи.
Грађани Марсеља су 9. октобра 1934. године, у свечаном расположењу, очекивали југословенског владара који је дошао у луку разарачем „Дубровник“. На Кеју Белгијанаца дочекао га је француски министар иностраних послова Луј Барту. Убрзо, након краљеве изјаве да је срећан што је у Француској и повика „Живела Југославија, живео Александар“ окупљених, краљ је сео у црни аутомобил кабриолет у коме ће страдати. Том приликом Луј Барту је рањен, а потом је од последица рањавања преминуо. Узроке и околности догађаја од кога се очекивао да остане упамћен као „празник француско-југословенског пријатељства“ већ деценијама прате митови и теорије завере.
Чињеница је да су атентат организовале усташе на челу са Анте Павелићем и македонски сепартистички покрет ВМРО. Убица је био Величко Димитров Керин, Бугарин, члан ВМРО и припадник усташког покрета, припадник гангстерских банди Ал Капонеа. Саучесници су били Иван Рајић, Мијо Краљ, Звонимир Поспишил, Антун Година. Ипак, атентатори су осуђени на доживотну робију, а не на смрт, а 1940. године су их ослободили нацисти.
Потрес који је изазвало убиство краља Александра Првог 1934. године делом је ослабио франкофилство у Југославији. Од свих српских и југословенских владара, посебно поштовање у Француској указано је личностима краљева Петра Првог Карађорђевића и Александра Првог Карађорђевића који су после 1936. године добили споменичка обележја у Француској, закључила је Колаковић.
