Уз три новосадске организације, значајну подршку при формирању Омладинског центра пружила је Фондација СХЛ из Берлина, која и данас новчано помаже, а од 2011. године ЦК-13 постаје Удружење грађана.
– Током година мењао се концепт, као и програми, али идеја је остала иста – нагласио је портпарол Омладинског центра ЦК-13 Ђорђе Мајсторовић. – Млади се овде окупљају и подстичу на политички активизам, али не у страначком смислу, већ се негује идеја антифашизма и антинационализма. Боримо се против свих облика дискриминације и екстремизма генерално, а уједно покушавамо да афирмишемо људе који у граду немају довољно простора да се искажу. Отворени смо за идеје појединаца, као и за гостујуће програме. Људи нам се често јављају ако немају где да реализују неки свој програм, а ми радо излазимо у сусрет уколико је то у складу с нашим вредностима.
На седмичном нивоу, поготово у последње време, у ЦК-13 буде реализовано по пет-шест јавних програма, а вероватно су посебно препознатљиви по концертима.
– Највише људи долази на свирке, чак и из других градова – додаје Ђорђе. – Концерти су увек викендом, током недеље имамо филмске и књижевне програме, а већ готово десет година средом се одржава Веганска вечера, коју организује један волонтерски колектив.
Програм семинара и трибина у ЦК-13 изузетно је актуелан и посебно намењен младима. Годишње реализују четири семинара у оквиру програма „Семинар алтернативних политика”, а теме су разноврсне – екологија, феминизам, алтернативна економија, демократија... Трибински програм, кроз пројекат „Свакодневно је политичко”, реализују више од годину.
ЦК је заправо скраћеница појма „Црна кућа”.
– Идеја да се кућа споља офарба у црно реализована је при оснивању јер су људи на тај начин желели да истакну да су положај и перспектива младих у том тренутку прилично мрачни, и сагласили смо се да ће тако остати док се не промени набоље – објашњава Ђорђе. – Мислим да су млади веома апатични, а и кад се удружују, то се чини на погрешан начин. Позитивни примери које ми можемо да истакнемо су људи с којима иначе сарађујемо, као што су Здружена акција „Кров над главом” и „Дом б-612”. Дакле, позитивних примера има, али су мислим у мањини.
Млади у ЦК-13 долазе с различитим идејама, представљају своје замисли или се укључују у постојећи програм, а некад и у потрази за послом.
– Без обзира на ситуацију, младима саветујем да не одустају од својих идеала. Увек би требало тражити простор за изражај у било којем сегменту, било да је реч о идеологији, уметности или нечему трећем. Ако је то оно у шта верују, нека се труде да у томе истрају, нарочито док су млади. Уколико се у томе одрже, значи да је квалитетно и да нису погрешили – поручује Ђорђе Мајсторовић.
Б. Павковић
Фото: ЦК 13
Пројекат „Нови Сад – Омладинска престоница Европе 2019” реализује ДВП продукција уз подршку Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац.
АНКЕТА:
ШТА ЈЕ ЗА ВАС ДИСКРИМИНАЦИЈА И КАКО ЈЕ СПРЕЧИТИ?
Нина Албуљ,
студенткиња:
– Прва асоцијација ми је одбацивање и ограничена слобода. Кад то кажем, мислим на одбацивање свакога ко има другачије мишљење, можда неки проблем, физички или духовни, одбацују чак и некога ко има говорну ману. Потребно је подизање свести кроз разговор и емпатију, а у школама је могуће организовати радионице на ту тему.
Ђурђина Шоронда,
графичарка:
– Знам за различите врсте дискриминације, највише људи. Рецимо, обичан народ држава у неком смислу дискриминише. Директно нас дискриминишу и тиме што нас не обавештавају о томе да се нешто важно дешава. Да би се у том смислу нешто променило набоље, потребно је променити цео систем и законе, да би до изражаја дошле праве вредности.
Александар Милковић,
глумац:
– Има их неколико, заправо, али прво на шта помислим су осетљиве групе, попут етничких, а и скоро је у медијима била нека прича о мигрантима у Суботици. Да би се дискриминација спречила, сматрам да је важна едукација од најранијег доба. Детету би требало одмалена говорити да људе не треба издвајати, тако да ће васпитање из куће понети.
Ненад Гегић,
студент:
– Не могу да се сетим конкретног примера, али кад се спомене дискриминација, уопштено сматрам да се дискриминишу различите групе људи, као што су, рецимо, Роми. У зависности од тога шта се узме у обзир, свако може бити дискриминисан. Потребно је више разумевања међу људима, не осуђивати јер не знамо кроз шта неко пролази.
Теодора Бабић,
студенткиња:
– С дискриминацијом имамо прилику да се суочимо сваки дан, примери су различити, али се о томе много не говори. Рецимо, најчешће чујем да дискриминишу Роме и хомосексуалце. Чим се чује за неку групу, а да је несвакидашње, људи су склони негативним реакцијама. Да би тога било мање, потребно је, пре свега, кућно васпитање.
Огњен Будалић,
ауто-електричар:
– Дискриминација ме, пре свега, асоцира на насиље, а о томе сам највише имао прилику да гледам и слушам с телевизије. Рецимо, вршњачко насиље у школама, а прво чега се сетим је Алекса из Ниша, ког су малтретирали и који се убио... Кад бих тако нешто приметио у својој околини, пријавио бих родитељима или полицији.
Б. Павковић
Фото: Р. Хаџић
