Овој теми била је посвећена и трибина “Шта значи одлука”, коју „Рестарт” одржао синоћ у просторијама ОПЕНС19. Одлука је спој унутрашњих уверења и воље за нечим. Зависнике су управо одлука и став довели до такве тачке, последње фазе зависности у којој су многи осетили смрт на пола метра и схватили да желе да преживе. Одлучили су да живе што је и крајњи резултат те борбе. А донети одлуку за важне ствари у животу никад није лако.
„Мислим да је, нажалост, лакше ући у зависност, него изаћи из ње - каже председник “Рестарта”. - Али, нема ништа лепше и вредније од слободе коју сада ни за шта не бих мењао, јер ме ниједан наркотик није задовољио колико ова слобода коју сад имам.”
По речима Кристине Костић из „Рестарта”, када се већ закорачи у зависност, коју не примећујемо јер нас увлачи као какав вир, ипак је најлакше у почетним фазама, на самом почетку одлучити да се што пре престане са експериментисањем и уживањем психоактивних супстанци. Контрола над наркотицима и личним принципима не постоји. Нестане. Остане само привид да је у зависности и даље “главни” мозак који свесно одлучује када ће, шта и како да уради.
„Када сам престала да се дрогирам сви моји проблеми и уништен живот су и даље били ту - присећа се Кристина, која је, као и Борис, некадашња зависница. - И оно што вам гарантујем јесте да зависност никад не долази из хира већ из дубоких унутрашњих проблема.”
Штрбац подсећа да на доношење неке одлуке утичу жеље, мотиви, емотивно стање, систем вредности које имамо, начин на који сагледамо себе и своје способности, процена услова и препрека... С друге стране, постоје и разлози због којих не донесемо неке одлуке, нарочито када треба да се извучемо из неког проблема, а то су: емотивна блокада и страх од пораза, промене, губитка, кризе, конфузије и депресије, пасивност, зависност од других људи, притисак средине, осећај кривице, песимизам и друго. Ипак, како Борис Штрбац наглашава, треба имати на уму да како сејемо, тако ћемо и жњети.
Текст и фото: Л. Радловачки
