С тим у вези, разговарали смо с Дариом Аћимовићем из „Циклонизације”, који је рекао да, по резултатима мониторинга који се редовно спроводи на свим уређеним зеленим јавним површинама у граду, приградским насељима и селима, бројност крпеља овог пролећа не одступа значајно од оне забележене претходних година, односно од просечне бројности на овој територији.
Карактеристика крпеља је да немају равномерно дистрибуирану популацију, каже Аћимовић.
У природним срединама, додаје, женка после оплодње полаже јаја у пукотине, јазбине шумских животиња, затим испод нагомиланог лишћа, док на простирима где живе људи то ради испод камења, гомила шута, канти, гума, дрва, буради и рупа затрпаних лишћем, затим у јазбинама глодара и осталих животиња, као и рупа које су ископали кућни љубимци или пси луталице на јавним површинама, а које су затрпане растреситим органским материјалом и слично.
По његовим речима, активност крпеља зависи од температуре и влаге, као и дужине дана. Најактивнији су у пролеће и јесен. Сезона активности започиње у рано пролеће, наставља се током целог пролећа и почетком лета, док за време летњих врућина опада. У рану јесен поново се бележи повећана активност, која траје до зимских температура.
Због специфичне грађе, крпељи нису способни да се шире великом брзином на веће раздаљине јер се крећу релативно споро, али и доста времена проводе на вегетацији, чекајући домаћина, прича наш саговорник.
Зато се, додаје, може десити да се јави екстремно висока бројност на појединим локалитетима, најчешће приватним двориштима или површинама с дивљим депонијама, или на местима на којима се окупља већи број кућних љубимаца и домаћих животиња, али и у парковима и на другим површинама које се не одржавају редовно, односно не чисте и не косе. Стога је препорука да се избегава шетња кроз високу траву, жбуње, неуређене зелене површине, да се не лежи на земљи и не оставља гардероба на неуређеним зеленим површинама. Такође, приликом боравка на таквим просторима треба носити гардеробу дугачких рукава и дугих ногавица, светлијих боја јер се крпељи лакше уоче. Треба носити затворену обућу и чарапе. Није лоше користити репеленте, иако не пружају 100 одсто заштите, а после боравка у природи треба преконтролисати кожу, нарочито оне делове тела на којима је кожа нежнија, односно крпељима лакша за убадање. Треба преконтролисати и кућне љубимце, вели наш саговорник.
Како саветује, грађани који имају дворишта требало би да их редовно одржавају и косе, а уколико се и поред свих мера опрезности примети убод крпеља, препорука је да се људи обрате лекару. Уколико је реч о кућном љубимцу, потребно га је одвести код ветеринара.
„Циклонизација”, у оквиру редовних активности, већ месец дана спроводи овогодишњу систематску акцију заштите здравља грађана од крпеља, поручио је Аћимовић.
На званичном сајту Института за јавно здравље Војводине могу се наћи информације о лајмској болести, која се на човека преноси преко убода крпеља. Уколико до убода крпеља дође, важно је знати да сам убод не значи и лајмску болест јер крпељ мора бити заражен њеним узрочником.
Ако се човек зарази, први симптоми који могу указати на тај проблем је црвенило на кожи, које се шири у концентричним круговима, а у центру бледи. Промене се могу јавити на месту убода, али и на другим деловима тела. Црвенило може и изостати, док друга симптоматика, попут повишене телесне температуре, главобоље, болова у врату, грознице, језе, малаксалости, мишићно-коштаних болова, отока регионалних лимфних жлезда… указују на могуће знаке инфекције.
Као други и трећи стадијум болести се сматра појава артритиса, кардиолошких и/или неуролошких симптома, а настају код нелечене и непрепознате болести.
Према његовим речима, први круг мониторинга и третмана изведен је крајем априла и почетком маја, а претходних дана завршени су третмани у оквиру другог круга.
Третиране су све уређене зелене јавне површине у граду и приградским насељима на којима је мониторинг показао присуство крпеља. Пошто су они најактивнији у пролеће и на јесен, у том периоду су и третмани чешћи, а систематски приступ сузбијању крпеља одговор је новосадске градске управе и „Циклонизације” на чињеницу да се из године у годину повећава проценат крпеља који преносе опасну лајмску болест, навео је Аћимовић.
По његовим речима, систематска акција обухвата паркове, шеталишта, игралишта и све друге уређене зелене јавне површине. Акценат сузбијања крпеља је на просторима на којима се окупљају деца, као и оним одређеним за истрчавање и шетњу кућних љубимаца. Мониторинг и третмани спроводе се редовно од пролећа до касне јесени.
И. Бакмаз
