Како кажу поједини произвођачи, ем нема нових, ем законска регулатива нија до танчина регулисана, а чињеница да је „народ осиромашен” и није у могућности да воће и поврће купи по вишој цени – све то иде у прилог претходној констатацији. Град Нови Сад свакако подржава органску производњу, нарочито ако се узме у обзир да издваја највише новца за субвенције у односу на све остале локалне самоуправе у држави.
„Битно је да ми желимо да промовишемо органску производњу јер она има перспективу“, рекао је члан Градског већа за привреду Милорад Радојевић на јучерашљој 7. манифестацији „Дани органске фарме”, одржаној у Католичкој порти.
„Када погледате у свету, трендови здраве хране све више расту, а наша намера, као локалне самоуправе, јесте да помогнемо произвођаче и да се површина под органском производњом повећава. За сада успевамо у томе.“
Бавити се органском производњом није лако, а ни исплативо онолико колико многи очекују. По речима произвођача са Ченеја Наде Летић, од такве проиводње може се живети сасвим скромно јер се, у суштини, ни нема времена ни простора за неки већи луксуз. Органско узгајање воћа и поврћа изискује свакодневни обилазак и негу.
Прилагођавање новој клими је кључно
Да би органска производња ишла што брже узлазном путањом важно је да грађани увиђају важност да се воће и поврће узгаја за пијацу на исти начин као и за личну употребу. Временске (не)прилике овог лета лоше су утицале на производњу, али се на њих треба навикавати, односно, како каже једна од оснивача органске производње у Србији професор-емеритус др Бранка Лазић, морамо се прилагодити и мењати, врсте, сорте и време производње.
„Благодет су старе, аутохтоне сорте, које су отпорне на те климатске промене“, каже др Лазић.
„Такође, не можете у исто време узгајати 50 врста. Произвођач мора да зна како свака биљка живи, тако да није важна само техника. Биљка је живи створ и мора се знати како њоме управљати.“
„То је велика је обавеза, биљка се мора стално пратити, ако се разболи, онда је већ касно“, наводи Нада Летић, која је са својим мужем почела тиме да се бави деведесетих година прошлог века, али за личну употребу, док су 2011. све озваничили и добили неопходан сертификат. „Захтевно је, али нисмо се никад покајали што смо се преселили на село. Важно је знати да не може свако да води органску производњу јер онај ко жели, мора да буде спреман много да учи. Наиме, овде се првенствено ради на превентиви пошто, ако биљка има неку болест, све пропада.“
Породица Летић ради пластеничку производњу, а на јучерашњем базару изложили су краставце, парадајз, паприку, плави патлиyан... Током зиме узгајају необичније сорте поврћа, попут поточарке, азијског микса, црвене блитве. И све им, како кажу, одлично иде! Половина производње одлази у Београд, а остатак продају на локалу и у Новом Саду.
„Органски производи су скупљи, али купац зна да му то гарантује да нема хемије, вештачког ђубрива, хормона, пестицида, било чега што је вештачког порекла“, наглашава Милица Поповић из „Војвођанског кластера органске пољопривреде”, наводећи да килограм органске јабуке кошта до 250 динара, а оне конвенционалне око 50.
„Међутим, има доста људи који се све више окрећу органским производима, попут трудница, родитеља који имају малу децу, особа које су на посебним режимима исхране и слично.“
Новосађани, али и туристи који су се ту затекли, јуче су са интересовањем разгледали богате тезге, разговарали са излагачима, а већина њих је и купила нешто од изложене робе.
Л. Радловачки
