Екипе су биле мешовите, сачињене од ученика и пензионера, а заједничким снагама сваки тим се трудио да сакупи што више бодова надметајући се у шаху и бацању алки. Поред школе домаћина, учествовали су и ђаци из осмолетки “Никола Тесла”, “Васа Стајић” и “Соња Маринковић”, као и ОШ “Јован Дучић” из Петроварадина. Иначе, међугенерацијска сарадња траје већ неко време, али је ово први пут да су корисници Геронтолошког центра посетили неку школу.
- Прошле године смо почели да организујемо посете новосадских ученика нашим домовима, китили смо заједно јелку, дружили се пред Нову годину, правили су нам приредбе, те смо решили да проширимо ту сарадњу - каже директорка Геронтолошког центра Славица Шкрбић. - Наши корисници кажу да им дечје посете много значе. Многи од њих имају унуке који су далеко и са којима не могу да проводе време. Када смо прошле године кренули са дружењима било је и суза, а сада ме заустављају по дому и питају када ће нам поново доћи деца. Малишани носе невероватну енергију, преко потребну старијима, која просто подмлађује.
Директор “Тозине” школе, Петар Наранчић рекао је да је велика част и задовољство за школу да малишани могу да проводе време са најстаријим суграђанима. То, каже, резултира квалитетном добросуседском сарадњом, а ђаке, између осталог, учи да буду хумани и да поштују старије.
- Баке и деке су супер, сналазе се с нама и изгледа да се деци свиђају - каже Тара која иде у други разред. - Знају добре трикове и по неке шале. Кажу да ће то да се дешава сваке године па ћемо се још дружити.
Дружење са малишанима, на радост баке Василије, али и осталих учесника такмичења, наставиће се колико овог месеца. Наиме, у оквиру програма “Сунчана јесен живота”, основци из школа “Светозар Марковић Тоза” и “Јован Дучић” посетиће своје старије другаре и другарице у Геронтолошком центру “Нови Сад”, где ће им одржати и приредбу.
Новом дружењу радује се и бака Василија Чопик, која је са 91 годином најстарија спортисткиња геронтолошког центра “Нови Сад”. Како каже, у младости је била неактивна, па је желела да почне да се рекреира како би била корисна и себи и другима. Решење је пронашла у клубовма Геронтолошког центра којима руководи Весна Матић, где пензионери могу да играју пикадо, домине, шах и многе друге игре које покрећу тело и дух, а освежавају ум, што је, каже Василија, за старије врло битно.
- То нам је други дом, где имамо рекреацију, али и дружење и разговор - каже Василија Чопик. - Ми старији немамо где и то нам је начин да се активирамо, да будемо у друштву, провеселимо се, а када смо тужни да добијемо топле речи, пријатељску руку и лепе мисли које нам много значе. А дружење са децом је толико корисно! Велика је то радост и просто ми даје крила. Само кад чујем њихове гласове... Иначе, живим близу школе, па кад чујем грају, одмах помислим на моје, који су мало даље од мене.
Д. Ристић
