Јубилеју је присуствовала и кћерка првог учитеља те школе – Андрије Тепавчевића, и сама дугогодишњи просветни радник у новосадској Змај Јовиној гимназији.
Ову руину ја не препознајем. У школу сам ишла од првог разреда, значи од 1936. године, и могу вам рећи да је потпуно другачије изгледала јер је тата био вредан и педантан, каже Оливера Кечић.
Четворогодишња образовна установа, која је била намењена српском живљу које се вратило са Солунског фронта, престала је да ради кад је изграђена нова школа у Кисачу, која и дан-данас функционише, а ове просторије уступљене су избегличким фамилијама на одређено време.
Кад су се они снашли, зграда је почела рапидно да пропада, па смо 2009. дошли на идеју да је сачувамо тако што ћемо основати Културно-уметничко друштво „Бранко Радичевић”, будући да нешто такво није постојало у нашем месту – објашњава један од њених чланова Лазар Ковачевић.
С две групе од укупно 50 чланова наступали смо у Македонији и Словачкој, а и сами смо били домаћини многима. Осим тога, у овим просторијама имамо спортску секцију и теретану. Желимо да млади квалитетно проводе време и да се баве здравим активностима, казао је у наставку Ковачевић.
Председник огранка поменутог удружења Ненад Рончевић додао је да су њихови преци, који су подигли ово здање и оставили им га у аманет, имали за то време широке видике и изнедрили многе будуће академике, те додао да следеће године, поводом годишњице Великог рата, намеравају да направе у овом простору музеј, а да на уласку у село подигну бисту војводи Вуку Танкосићу.
С. Милачић
