. Иако је намењена одређеним ђацима због школских потреба, како је за наш лист рекла професорка сточарске групе предмета на мађарском језику у тој школи Моника Фехер, секција је отворена за све ученике, без обзира на то којем образовном профилу припадају.
– Ђацима дајемо могућност да одлуче да ли им се секција свиђа или не и да ли желе да наставе да раде са пчелама– рекла је Моника Фехер. – Похађају је деца која се код куће баве пчеларством јер желе да боље науче посао, сазнају неке новине, а обично и ми покупимо знања од њих, те заједничким снагама уграђујемо стечена искуства у сам предмет.
Како је додала, секцију је покренуо професор Станко Кривокапић, те њих двоје заједно раде на оснаживању деце да се баве пчеларством. Часове организују једном недељно. Након марта пчеле крећу „на посао”, стога је и више обавеза око њих. Зато се у пролеће одржавају и до три пута недељно.
– Професор Станко и ја радимо свакодневно, а ђаци се комбинују према свом слободном времену – прича наша саговорница. – Тренутно је у секцији око десет ђака, а они који су редовни, од септембра до јула стекну довољно самопоуздања, те углавном желе самостално да раде две до три кошнице. Ми их пустимо, с тим што редовно пратимо њихов рад и сугеришемо им уколико нешто забораве.
Како нам је објаснила, у пчеларству се разликују послови који се раде у радионици од оних који су резервисани за пчелињак. У радионици се склапају рамови и ради се ужичавање, затим се стављају сатне основе, што је припрема за пчелињак током пролећа.
– Током зиме спремамо погаче за прихрањивање пчела, да би се правилно развијале – каже професорка Фехер. – Осим тога, овде науче како треба дезинфиковати рамове и кошнице, односно све делове који се користе у пчелињаку. Припремамо и сируп, којим се пчеле прихрањују током лета, ради што бољег развоја. Научимо их, између осталог, и како се топи восак од којег после праве свеће, али и како се припремају прополис-капи. Као круна свега, крајем јуна или почетком јула врца се мед.
Што се тиче пчелињака, највећи посао је у пролеће, када мало отопли. Пчеле се прегледају редовно до јула, на сваких десет до 14 дана, да се не би разројиле.
– Овде располажемо стационарним пчелињаком, а пчеле имају довољно велику пашу и користе багрем и липу у оквиру школе, посејемо и фацелију, а користе и околне биљне врсте – казала је наша саговорница. – Имамо око 20 друштава која нису ту због приноса, већ за едукацију ђака да би сутра постали прави пчелари.
Како је рекла професорка Моника Фехер, мед произведен у оквиру секције две године заредом је освајао награде. На Међунардоној сензорној оцени квалитета меда ове године добио је сребрну медаљу, а лане је освојио злато.
И. Бакмаз
Пројекат „Приградска насеља – Од оснивања до будућности” је суфинансирао Град Нови Сад, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио новац
