Припрема и реализација обуке 40 лица с евиденције Националне службе за запошљавање остварена је кроз активности Градске управе за привреду, НСЗ-а – филијале Нови Сад и Удружења самосталних занатлија Новог Сада. На свечаној додели сертификата присутни су уживали и у изложби рукотворина које су полазници обуке израдили и са поносом јуче приказали.
Члан Градског већа за привреду Милорад Радојевић је навео да Град већ неколико година реализује акционе планове запошљавања да би помогао микро, малим и средњим предузећима, а ово је четврта година како Град таквим плановима подржава обуке за дефицитарна занимања.
– На тај начин желемо да подстакнемо људе да се баве занимањима која нам недостају, а сви знају колико су стари занати данас угрожени и колико им је тешко опстати – истакао је Радојевић. – Драго ми је што први пут имамо две групе обука, једну која тек креће, и другу која је прошла прву фазу, а сада су на другој фази. Акциони план запошљавања смо усвојили и за 2020. годину, у којој ће се исто наћи овај програм јер се показао заиста добрим и показало се да људи који заврше те обуке и даље користе наше мере приликом запошљавања нових радника.
Начелник Одељења за посредовање у запошљавању и планирању каријере у новосадској филијали НСЗ-а Душан Марјановић је открио да сваке године између 30 и 40 лица заврши такве обуке.
– Нове технологије су покушале да победе старе занате одређеним делатностима, али они су остали попут традиције и нечега веома значајног те су овакви програми заиста изванредни – казао је Марјановић. – Лица која су завршила обуку за старе занате треба да дођу у филијалу за запошљавање да урадимо ревизију индивидуалних планова запошљавања да би аплицирали за програме Националне службе које крећу ускоро.
Председник Удружења занатлија Славко Новаковић је истакао значај занатлија који су, како каже, све траженији, а којих има све мање.
– Град Нови Сад, на нашу срећу, решава и питање незапослености јер људи који заврше ово неформално образовање добијају сертификате – навео је Новаковић. – Увек нас полазници питају како да отворе неку занатску радњу. Тај ко отвори неку радњу ће морати временом и да запосли некога те се тако шири ланац запошљавања. Надам се да ћемо, када добијемо закон о занатству, који веома дуго чекамо, добити оно што фали целој Србији јер је очигледно је да, и поред много људи који су на Бироу, имамо мањак радне снаге управо у занатским делатностима.
Једна од полазница обуке Милка Тешић је на другом нивоу учења старог заната грнчарства. Када су у питању планови за будућност, она је рекла да жели да сачека и трећи ниво учења, када ће бити до краја обучена за самостални рад, а до тада јој је, како каже, добродошла сва едукација.
– Веома смо задовољни обуком, правили смо уникатне керамичке предмете од глине у облику корпица, кућица, украса за јелку, свећњака, кашичица и другог – навела је наша саговорница, и додала да је управо она била иницијатор те делатности. – Србија има дивну традицију и занате, помоћу којих се преносе људске потребе, емоције и треба их неговати.
К. Ивковић Ивандекић
