Она је интегрални део стратегије руралног развоја и осим што је тако добијена храна далеко здравија од конвенционалних производа, због природног начина узгоја има позитиван утицај и на екологију и заштиту животне средине.
Јелена Нинков бави се органском производњом поврћа и власница је газдинства „Нинков”, из Бегеча, иначе једини органски произвођач у свом селу и широј околини.
– Као самохрана и самостална жена и мајка две девојчице, решила сам да се окренем здравијем начину исхране и њеној производњи – казала је Јелена Нинков. – По струци сам дипломирани професор историје, али се никада нисам бавила тим позивом, а о пољопривреди нисам знала ништа, те сам се ухватила мотике, путем разне литературе сам се упознавала с том производњом и, ево, већ седам година посао ми добро иде. За мене не постоји ништа друго до органске производње јер је она једина одржива, како за здравље људи, тако и за очување животне средине.
По њеним речима, тржиште се повећава, све се више људи окреће органским производима те и произвођачи некако опстају у свом послу. У њеној башти, површине од око хектар, успевају готово све врсте поврћа.
– Највише волим да производим органску шаргарепу, која се много теже произведи. Не користим ништа од хемије, осим врсте која је законом дозвољена да се уводи у тај вид производње. Осим шаргарепе, гајим кромпир, парадајз, паприку, краставце, а од зелениша имам блитву, спанаћ, руколу, разне салате, плави патлиџан и слично – рекла је Јелена Нинков.
Да би увек имала добру понуду на пијачној тезги, наша саговорница каже да верно прати сезону, а своју робу пласира на органској пијаци на Новом Београду. Одскоро се и трговински ланац „Универекспорт” заинтересовао за њене производе те се они могу наћи и у њиховим продавницама.
Осим гајења органског поврћа, захваљујући томе што Бегеч има природу на длану, мештанин Никола Тишма одлучио се да се бави и производњом природних сокова. На наговор пријатеља која се бави тим послом у Немачкој, пре пет година Николина авантура је почела.
– Сокови се праве без икаквих додатака, односно без шећера и конзерванса, па чак и вода изостаје – рекао је Тишма. – Да би се добио природан сок, најбитније у свему томе је да воће и поврће буде здраво јер не сме ући трула нити буђава воћка. Воће се пере у три воде да бих га што боље прегледао, затим се меље и помоћу специјалне пресе цеди, да остане пулпа. Пастеризација се ради на 78 до 80 степени, затим се готов сок сипа у флаше.
Како каже, оквирно је процена да за пола литра до 600 милилитара сока треба око килограм воћа. Бизнис је породични, тако да сви чланови учествују у производњи.
– Правимо природне сокове од јабуке, цвекле, шаргарепе, ароније, затим комбинацију јабуке и шаргарепе, односно јабуке и ароније – навео је Тишма, и додао да су правили и сок од малина, али због тренутне неповољне ситуације, нема је на тржишту. – Наши производи могу да се купе на Лиманској и Рибљој пијаци, затим у продавницама здраве хране у Новом Саду и Београду.
И. Миклоши
Пројекат „Приградска насеља Новог Сада” суфинансиран је од Града Новог Сада, а ставови изнети у подржаном пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
