Како је Дневник већ писао они су у септембру, у Градској кући, уз пренос на друштвеним мрежама и Тргу Слободе, свирајући петоминутну композцију на једном клавиру, кући донели и Гинисов рекорд. Обарању су претходили месеци увежбавања композиције „Зора“, Ивана Марковића која је написана специјално за ту прилику.
„На лицима деце смо видели ту срећу када су завршили, што јесте и циљ ОПЕНС-а, да подржи њих и њихове идеје и на то смо поносни. Суштина је да се различити садржаји од младих и за младе подрже у циљу да их охрабримо и дамо ветар у леђа. На нама је да чујемо њихове захтеве и да им изађемо у сусрет и помогнемо им и након 2019,“ објашњава координатор ОПЕНС-а Вукашин Гроздановић.
Идеја је поникла на клавирском одсеку Музичке школе, као један од начина да се класична музика приближи публици, на атрактиван и несвакидашњи начин.
“Сјајни ученици и професори Музичке школе Исидор Бајић, уз огромну подршку тима ОПЕНС-а, донели су у наш Нови Сад ГИНИСОВ рекорд. Када су наши професори и ученици, у заједничкој невероватној енергији, мотивисани и уверени у успех, кренули у освајање титуле, била сам сигурна да ћемо и успети, како смо увек до сада и успевали у жељи да нашу школу и наш град Нови Сад учинимо европском и светском позорницом. Поносна сам на младост, креативност, посвећеност, љубав према музици, заједништва и естетске и културне вредности које негујемо. Ово је велика победа вредних, упорних и талентованих,” каже директорка Музичке школе Исидор Бајић, Радмила Ракин-Мартиновић.
Ово су имена која треба да запамтите: Михајло Рацпети (16), Саша Захорјански (15), Данијел Леш (15), Милица Врањеш (17), Тиса Лекић (18), Игор Далагија (17), Бошко Стојадиновић (17), Лука Петровић (18), Милица Вујановић (17), Дуња Врањеш (18), Сара Тодорић (12), Матео Радимир (13), Ленка Шкрбић (12), Немања Марчетић (13), Марија Шаповалова (12), Иван Чернухин (11), Елена Јакшић (11), Лаура Мађарић (9), Дамјан Свијић (9), Стефан Свијић (10), уз професоре Тијану Тењи, Александру Војнак, Слободанку Стевић, Срђана Далагију, Сашу Свијића, Татјану Узелац и Нину Аранђеловић.
Они су успели оно што су претходно урадили средњошколци у Италији, Босни и Херцеговини и Холандији. То је била и прилика за њих да испробају и неке друге кутке своје уметничке личности; све је измештено из уобичајеног начина на који се баве клавиром: од свирања једном руком, преко положаја у односу на клавир, те ситуације да су тек један од 23, уместо солисте који суверено влада са 88 дирки.
