Насмејан и љубазан, вешт колико и други продавци, стопио се потпуно са нашим менталитетом, течно говори српски и посетиоце пијаце нуди сиром - “Изволите, хоћемо пробати, из Француске су...”
Оливер Длузни каже да три године живи у Новом Саду, тачније у Змајеву, а са бизнисом, односно продајом француског сира на пијацама је кренуо пре пар месеци.
"Лепо је живети овде. Моја жена је Српкиња и упознали смо се пре шест година баш у Новом Саду на некој журки. Брзо после тога она је дошла код мене у посету, у Француску, и тако је све почело", прича Оливер Длузни који је, како каже, најпре дошао овамо захваљујући пријатељима Србима које је упознао у Француској.
Оливер је пореклом из места Гренобл на Алпима и каже да су се он и његова девојка на његову иницијативу преселили овамо.
"Тамо одакле сам ја људи су помало хладни и, чини ми се, не знају да живе. Јел знате да сам ја први пут научио да пијем кафу са комшијом овде? Тамо смо сви отуђени, комшије се међусобно ни не познају", каже овај симпатични Француз.
Он објашњава да реч “дружење” у француском речнику не постоји и та реч никако не може да се преведе.
"Мајке ми, то је ваша реч која се тешко преводи на друге језике. Ми се тамо не дружимо", каже Длузни, а то “мајке ми” много симпатично звучи кад га изговара један Француз коме српски није матерњи језик.
Он каже да, пошто је најбољи зет на свету, одлично су га прихватили у тазбини и задовољан је односима које је изградио са женином фамилијом.
Када је реч о продаји сирева, каже да се тиме бави цео живот и да је тај посао радио и у Француској. Он се заправо не бави производњом, већ сир набавља од тамошњих сељака. Задовољан је како посао напредује.
"Ово што имам овде су типични француски сиреви. Највећи који је овде изложен је од скуваног млека и такви сиреви могу дуго да стоје у подруму. Овај други, на пример, стар је годину дана и што више стоји, више се суши и практично је све бољи како време пролази", указује Оливер Длузни и додаје да сиреве у Србију увози. Раклец, још једна врста сира коју он има у понуди је, како каже, познат по томе што се добро топи и баш је укусан.
Тезге на пијаци се издају сваки дан па је тако и он дошао до својих, а сиреви се могу купити на све три набројане пијаце поменутим данима због тога што је у причу продаје сирева укључио и мајку и жениног брата.
Оливер Длузни сматра да сви који одлазе из Србије заправо нису свесни како је “тамо негде преко”, и када схвате брзо ће се, по његовом мишљењу, вратити.
"Тамо постоје само добре финансије и ништа више. Рецимо, жене у Француској мисле да су само паре битне, а ни једна не зна да држи домаћинство и да чува децу", каже Длузни коме је на путу четврто дете, од којих му је једно из првог брака.
Људи се, каже, изненаде кад чују да је из Француске и “на прву лопту” су скептични и не могу да верују, али је временом овде стекао добре пријатеље, али и муштерије. Од свих места које је овде обишао Длузни каже да му је најлепши Нови Сад. И Новосађани.
" Баш волим овај народ", закључио је Оливер Длузни.
Како каже, не планира да напусти Србију мада ће можда морати ако Србија уђе у Европску унију. Сматра да се тако само прави горе стање јер по његовом мишљењу то је систем суровог капитализма и потрошачког менталитета од ког је он побегао...
Катарина Бачкалић
